AKTUELNO

O strašnim događajima iz 1999. godine koji se vezuju za trgovinu organima na Kosovu i Metohiji i Albaniji govorili su i Olivera Budimir, pisac i supruga nastradalog Radeta Budimira, Vladimir Vukčević, prvi srpski tužilac za ratne zločine i Veselin Dželetović, autor knjige "Srpsko srce Johanovo".

Zločini koji su se događali u selu Ribe u "Žutoj kući" godinama su bili pod velom misterije, sve dok mračne tajne ovog mesta nisu ugledale svetlost dana. Za to je zaslužna srpska istražiteljka, koja je sa svojim timom obišla to selo, gde je pronašla medicinsku ustanovu nalik na sanatorijum.

- I tu oni uđu da obiđu, tu su bili zatvorenici, pacijenti. Jedna žena priđe ovoj našoj i kaže: "Vi ste srpkinja". Č0uli su da ova govori srpski. Kaže: "Da, jesam". Kaže: "I ja sam srpkinja, da se upoznamo", i ovako joj pruži ruku i kako joj je pružila ruku tu je bio jedan papir i ona joj kaže ovde dovode mlade ljude, ne samo Srbe, nego i Čehe i Ruse i onda ih lepo hrane i onda posle toga dolazi to da im uzimaju organe - rekao je Vladimir Vukčević za Kurir.

Veselin Dželetović rekao je da su neki Albanci sa Kosova i Metohije smatrali trgovinu organima "normalnim" poslom.

- Shvatili su da je to normalno raditi. Tako je mnogo Srba završilo kao žrtve trgovine organima. Mi imamo dokaze da je negde oko 300 njih, a 520 se vodi kao nestalo - tvrdi Dželetović.

Za porodice nestalih lica na Kosovu i Metohiji, svaki novi dan bio je pun neizvesnosti, a groblje koje je KFOR osnovao bilo je jedina mogućnost da saznaju da li su njihovi najrođeniji među živima. Porodice su 2000. godine bile pozvane na prepoznavanje stvari u Gračanici.

- Tada sam ja saznala da moj suprug nema glavu. To je bio Bod Derek iz Norveške, mislim da je bio taj patolog, a onda sam ga pitala da li je urađena obdukcija pre nego što je on sahranjen na tom groblju. Rekao mi je da to ne može da mi kaže, ali se videlo da je imao neke zareze na grudima, što znači da mu je otvaran grudni koš. Mene je to fasciniralo jer je moguće da je povezano sa uzimanjem organa - rekla je Olivera Budimir.

Autor: