Sindikat policije i policijskih starešina, na čelu sa predsednikom Blažom Markovićem, uputio je saopštenje javnosti u kojem ističe da je Policijski sindikat Srbije ništa drugo do partija zvana sindikat.

Saopštenje prenosimo u celosti:

U najavi „velikog“ protesta koji je obnarodovao mučeni Veljko Mijailović čelnik Policijskog sindikata Srbije, „veliku i jaku koaliciju“ je trebalo da čine vojska, policija i narod na jednom mestu, tačnije na Andrićevom vencu u Beogradu. Pripadnika vojne policije je bilo par stotina, Veljkovih tobož sindikalaca stotinak i naroda koji je on bučno najavio nije bilo više od Veljkove družine. Ali je zato bilo političara na ovom nazovi sindikalnom okupljanju: bio je tu predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac, valjda u potrazi za sigurnim glasovima na predstojećim beogradskim izborima. Tu je bio i Boško Obradović, predsednik minorne partijice koja je na volšeban način ušla (u nekoj koaliciji, naravno) u srpski parlament tamo praveći svakodnevni cirkus. Bilo je tu još nekoliko političara pa i predstavnika minornih sindikata u policiji. Sve u svemu, nekoliko stotina okupljenih na Andrićevom vencu, predvođeni ne Veljkom, kao što je on to zamišljao i želeo već njegovim mentorima, koji su se i javno pokazali na ovom skupu.

Pročitajte još: SINDIKAT POLICIJE I POLICIJSKIH STAREŠINA: Zakazani protesti POLITIČKI, a ne sindikalni!

Postavlja se jednostavno pitanje: kakav je to, i da li je to uopšte sindikalni protest? Šta će pripadnici Vojske i policije Srbije da ishoduju za svoje članstvo ovim i ovakvim svojim pojavljivanjem na ulicama Beograd? Još veće je pitanje, šta znači ta koalicija sa Demokratskom strankom, pa i sa Dverima, i kakvi su im zajednički politički ciljevi? Sindikat policije i policijskih starešina mesecima upozorava na političku igru koju igra čelnik PSS-a a koja je sve dalje od sindikalnih ciljeva i sindikalizma kao takvog. U nekoliko saopštenja smo otvoreno rekli da se čelnici pomenutog sindikata kriju iza sindikalne maske zarad ostvarenja političkih ciljeva, tačnije samo jednog cilja – rušenja aktuelne vlasti. To što se glasno proziva ministar unutrašnjih poslova za sve i svašta, što se svaki potez reformi u policiji osuđuje i anatemiše – samo je izgovor za stvaranje eksplozivne atmosfere u policiji onosno za urušavanje tog jednog od najbitnijih stubova vlasti u Republici.

Malobrojnost članova ovog sindikata koji su se pojavili danas u Beogradu, postavlja još jedno opravdano pitanje, znajući da se članstvo PSS rapidno smanjuje. Pitanje glasi: da li taj sindikat trenutno ima reprezentativnost te zahtevamo od MUP-a da preispita broj članova ovog nazovi sindikata. Takođe, dugogodišnji, da ne kažemo večiti predsednik PSS-a bi trebalo da javno objasni svojim članovima šurovanje ali od danas i otvorenu saradnju sa demokratama jer smo sigurni da kolege koje su se u jednom trenutku opredelile za sindikalno učlanjenje u PSS, nisu svoje pristupanje (ali i deo svoje plate kroz članarinu) dali za političke podmetačine i mućke. Jer, već duže vreme se upravo to pitanje postavlja među pripadnicima Ministarstva a najverovatnije nije drgačije ni među pripadnicima Vojske Srbije. Naime, ono što zahuktalim sindikalnim (?) opozicionarima nikako neće da bude jasno, jeste da sindikalizam ima svoja ograničenja, pre svega prema zlopotrebi sindikata u političke svrhe. Današnjim okupljanjem i dogovorima i na ovom skupu sa opozicionim političarima sva pravila su, ovoga puta javno prekršena. I ne samo javno nego i namerno prekršena sa već pomenutim ciljem, koji je svetlosnim godinama udaljen od istinskog sindikalizma.