Sve je počelo u četiri sata ujutru kada su američke vazduhoplovne snage bombardovale dva radara krajiških Srba i aktivirali najsavremenije uređaje za ometanje srpskih komunikacija. Komandni sektor Vojske Krajine je potpuno odsečen kada sat kasnije počinje hrvatski "povijesni pohod" pod kodnim imenom "Oluja". Naravno i telefonske veze sa

Srbijom su uglavnom u prekidu. Beograd je gotovo nemoguće dobiti.

U prestonici srpsko rukovodstvo je pred svršenim činom. Šta da se radi. Kako da se pomogne Krajini. Spominjan je i plan "Drina". Bio je to zapravo akt o upotrebi vojske SRJ i vojski Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Najvažnija tačka ovog dogovora je bila: "Napad na jednu smatrao se i napadom na sve tri republike." Donet je 8. novembra 1993, u Beogradu, na skupu najviših državnih funkcionera iz Srbije i Crne Gore kojim je rukovodio Zoran Lilić, predsednik SRJ. "Drina" je bila vojni plan koji je predstavljao najveću tajnu i koji nigde nije bio zvanično zaveden. Uz "Drinu" bio je i dodatak šifrovan kao "Gvozd" koji se odnosio na upotrebu vojski SRJ i RSK, ako Hrvatska napadne Krajinu.

Ali u napad je krenula Hrvatska, plus NATO. Nad Bosnom su avioni zapadne vojne alijanse spremni da bombarduju svakog ko krene. Glavnina Vojske Republike Srpske i general Ratko Mladić su u istočnoj Bosni. Bave se srebreničkom enklavom. Uzgred, Mladić je bio spreman da pomogne narodu u Krajini, ali dva dana pre napada na RSK, Radovan Karadžić je preimenovao Glavni štab VRS u Generalštab, pa je postao i vrhovni komandant. Mladić je tako eliminisan. Dilema do dileme: ako Vojska Jugoslavije pređe Drinu, "mirotvorci" mogu da sruše mostove iza leđa i ostave je u klopci.

Nedavno, Nikola Šainović je na novinarsko pitanje "Da li je iko razmišljao o tome da se pređe Drina?" odgovorio:

- Jeste.

- Ko?

- Državno rukovodstvo. Pad Krajine je užasan događaj.U toj situaciju Slobodan Milošević šalje poruku Milanu Martiću i general-majoru Miletu Mrkšiću, koji je u maju 1995. postao komandant Vojske Republike Srpske Krajine:

- Izdržite 48 sati, nešto ćemo rešiti.

Kasnije će ovo potvrditi i sam Mrkšić:

- Martić je zvao Miloševića, ali nije mogao doći do njega. Dobili smo poruku: samo vi izdržite, nešto će se rešiti.

Na čemu je Milošević zasnivao da će se "nešto rešiti"? Imajući sve informacije šta se u Zagrebu sprema, tadašnji predsednik Srbije 30. jula zatražio je od Sjedinjenih Američkih Država da zaustave neizbežan napad Hrvatske na Srpsku Krajinu. U svom zahtevu naveo je da pregovore treba voditi na osnovu Plana Z-4. Sel Luis u knjizi Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia tvrdi da se Piter Galbrajt odmah posle ovog sreo u Beogradu sa Milanom Babićem i predočio mu da je jedina mogućnost da se izbegne rat da se prihvate pregovori zasnovani na Planu Z-4. Babić se složio i rekao Galbrajtu da će Martić poslušati samo Miloševića. U ovom kontekstu kopredsedavajući Međunarodne komisije o bivšoj Jugoslaviji Torvald Stoltenberg je pozvao delegaciju Hrvatske i Srpske Krajine na razgovore 3. avgusta. Kako bi se izbegla pažnja medija, za susret je izabran Žanto kod Ženeve. Delegaciju Srpske Krajine predvodio je general-major Srpske vojske Krajine Mile Mrkšić, a sa hrvatske strane bio je Tuđmanov savetnik, Ivić Pašalić. Milošević je očekivao da će se pregovori u Žantou pozitivno odvijati, da će se izbeći rat.

Po svedočenju Galbrajta, Tuđman je odlučio drugačije - Hrvatska je 4. avgusta pokrenula operaciju "Oluja" i potpuno prekinula pregovore. Za poruku "nešto će se rešiti" Milošević je imao još jedan adut u rukama. On je znao da su stratezi engleske geopolitike, po uputstvu lorda Pitera Karingtona, predvideli dva plana za završnicu krvoprolića. Jedan je bio da ukoliko Hrvati krenu na teritoriju koja je bila pod kontrolom srpskih snaga i ako Vojska Krajine izdrži šest do deset dana, tada će pobeda biti Miloševićeva, jer će se u Ujedinjenim nacijama pokrenuti mehanizmi pritisaka i sankcije protiv Zagreba. U protivnom, krajiški Srbi biće pušteni niz vodu.General Momčilo Perišić je oko podneva upitao Mrkšića koliko može još da izdrži.Dobio je odgovor:

- Danas mogu, za sutra ne grantujem.

Nije izdržao ni tog dana. On i Martić 4. avgusta u 17 sati potpisuju zapovest o evakuaciji srpskog stanovništva.

Autor: