Posle 2000. godine zanemarili smo heroje sa Košara, a sada se to promenilo i prethodnih godina njima se odaje priznanje, pre svega onima koji su položili svoje živote za Srbiju, kaže analitičar Branko Radun.

Podseća da je borba na Košarama bila dugotrajna, a istina o ovom događaju postala je deo kolektivnog pamćenja.

- Sada su Košare istorijska činjenica. Protiv hiljadu momaka koji su učestvovali u bici ratovao je čitav svet: NATO, Albanci, njihove paravojne formacije, specijalne jedinice, najbolje zapadne jedinice na planeti... Nijedan vojnik se nije povukao ili dezertirao, iako su brojčano bili deset puta slabiji i borili se protiv mnogo snažnije tehnike – kaže Radun za „Novo jutro“ Televizije Pink i dodaje:

To je zaista herojstvo poput onog koje su pokazali Spartanci u Termopilskoj bici. Hiljadu srpskih Spartanaca zaustavilo je invaziju. Da to nisu učinili, NATO bi već u prvim nedeljama ušao na teritoriju Kosova, a odatle bi možda krenuo dalje.

U trenutku kada imamo ogromne izazove i pritiske, upravo ljudi poput heroja sa Košara treba da nam budu inspiracija, ocenjuje Đorđe Milićević, izabrani narodni poslanik.

Ističe da smo se mnogo stideli naših junaka, klimali smo glavom i o njima ćutali, a sve kako ne bismo povredili nacionalne emocije drugih država u regionu.

- Za to vreme, druge države prebrojavale su svoje žrtve na štetu Srbije. Uvek je njihovih žrtava bilo više i neka bude da smo krivi i za 1389. i za Prvi balkanski rat i za Prvi i Drugi svetski rat, ali znate da Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove. Srbija se uvek branila. Valjda je jedan od temelja Evrope istina, i istina je interes svih nas – kaže Milićević.

Podseća da se na Košarama borilo 1.000 jugoslovenskih vojnika sa jedne strane i OVK, plaćenici, NATO avijacija i albanske jedinice kojih je bilo 5-6.000 sa druge strane.

- Oni su ratovali na smenu! Mi to nismo mogli. Živote je izgubilo 108 jugoslovenskih vojnika prosečne starosti od 18 do 21 godinu – kaže Milićević za Pink.