Kandidat za predsednika Srbije Miša Vacić na početku razgovora za Pink.rs rekao da smatram da je specijalna operacija koju je pokrenula Ruska Federacija bila iznuđena. Prema njegovim rečima, svedoci smo toga da su poslednjih godina propali svi pokušaji diplomatskog rešavanja konflikta na istoku Ukrajine.
- Sve vreme od 2014. godine se tražilo rešenje sa Ukrajinom i zapadnim zemljama. Svi potpisani sporazumi, počevši od onoga sa Janukovičem iz februara 2014. godine, pa do Minskih protokola, izgleda za vlasti u Ukrajini nisu bili obavezujući. Osam godina su stizale finansije sa zapada za obučavanje i naoružavanje Oružanih snage Ukrajine, paralelno sa obukom paravojnih formacija, koje su kasnije uzele najaktivnije učešće u agresiji na ruskojezično stanovništvo Ukrajine. Paravojne formacije su u svim sukobima i ratovima pogodne da se na njih svali većina odgovornosti za zločine, te da se operu ruke nakon rata. Tako je zamišljena nova „Oluja“ u Dnobasu. Za sve to vreme odvija se aktivna rusofobija na svim nivoima društva u Ukrajini. Bilo kakve organizacije koje su bile proruske ili su imale nekakve veze sa Rusijom, ili su prosto u nazivu imale ruski prefiks, bivale su zabranjivane i proganjane. Čak i ukoliko su iz sfere kulture, umetnosti, nauke... Potpuno je zabranjeno obrazovanje na ruskom jeziku.
- Zabranjeni su mediji na ruskom jeziku. Donet je zakon kojim su svi u javnoj službi morali da koriste isključivo ukrajinski jezik (radnici u pošti, na železnici, u administraciji, bankama itd.) iako je taj jezik prethodno govorila manjina stanovništva u Ukrajini. Zatim je usledio udar na crkvu. Pre par godina je uz aktivan angažman vlasti stvorena nova Pravoslavna crkva Ukrajine, koja je nastala spajanjem dve raskolničke crkve. No i dalje je većina stanovništva Ukrajine ostala verna kanonskoj crkvi po mitropolitom Onufrijem. Istambulski patrijarh je dao ujedinjenim raskolnicima neku poluautokefalost, a zapravo je vezao tu novu „crkvu“ tesno za sebe, čak im nije dao ni mogućnost crkvenog sudstva bez posredovanja Istambula. Sličan proces se odvijao i kod nas u komšiluku. U Crnoj Gori je vlast Mila Đukanovića takođe pokušala da stvori svoju crkvu, bez ikakvog istorijskog kontinuiteta, bez utemeljenja, tikvu bez korena. To su sve razlozi zbog kojih su Rusi morali da reaguju. Ipak, najvažniji tj ključni su geostrateški razlozi.
Nama u Srbiji je jasno da na obe strane stradaju pravoslavni slovenski narodi koji su nam bliski ali nam je takođe jasno i da je ruski narod, koji se teško pokreće na ovakve akcije, bio prinuđen da reaguje
- Postoje spekulacije da su Ukrajinu želeli primiti po ubrzanoj proceduri u NATO krajem ove ili početkom sledeće godine. Drugo, Ukrajina je već uveliko razvijala nuklearno oružije. U tome je dobila pomoć od Britanije. To je i sam Zelenski potvrdio, rekavši da oni žele da se povuku iz Bukureštanskog dogovora i razviju svoje nuklearno oružje. Treće, u Ukrajini se, prema tvrdnjama Rusa, nalazio veliki broj bio-laboratorija, u kojima su ljudi sa zapada zajedno sa Ukrajincima razvijali različita biološka oružja.
- Imajući sve ovo u vidu, barem mi Srbi, koji smo prošli nešto slično, i još uvek prolazimo, možemo razumeti zašto je pokrenuta specijalna operacija u Ukrajini. Posebna priča su ratna dejstva i stradanje naroda u Ukrajini. Nama u Srbiji je jasno da na obe strane stradaju pravoslavni slovenski narodi koji su nam bliski ali nam je takođe jasno i da je ruski narod, koji se teško pokreće na ovakve akcije, bio prinuđen da reaguje.
Foto: https://nacionalist.rs/
Šta mislite da će se desiti posle specijalne operacije?
- Pre svega se nadam da neće biti mnogo civilnih žrtava, pa ni vojnih. Uveren sam da ruski narod ne želi zlo svojoj ukrajinskoj braći i verovatno zbog toga ova operacija ide ovako sporo, da bi se maksimalno izbegle civilne žrtve. Posle operacije, Ukrajinu čeka potpuna obnova ali i političko-bezbednosna preorijentacija. Rusija je već spremila ogromna bespovratna sredstva, kojima će se obnoviti oštećena infrastruktura u Ukrajini. Teritorija Ukrajine će prestati da bude zapadna kolonija, i to je ono što je u ovom momentu najvažnije ne samo za ruski i ukrajinski narod, već i za mir i bezbednost tog dela pa i cele Evrope.
Da li se Evropa dovela u nevolje zbog uvođenja sankcija Rusiji?
- Treba razlikovati politiku SAD od politike Evrope. Evropske zemlje u ovom momentu su izrazito rusofobne za razliku od Amerikanaca. Amerikanci su pragmatičan narod. Oni mogu istovremeno i da vas vole i da ratuju s vama ako im je to u interesu. Dovoljno je pogledati video klip poznatog Holivudskog glumca i bivšeg guvernera Kalifornije Švarcenegera u kojem on tvrdi da je rusofil, da voli i poštuje ruski narod, i uporediti to sa situacijom u Evropi, gde se ruski studenti izbacuju sa fakulteta, zabranjuje se Čajkovski i Dostojevski i vrši se diskriminacija i progon ruskog naroda, poput Jevreja u nacističkoj Nemačkoj. Evropljani nisu pragmatični. Pokazali su prilično iracionalnima. U Nemačkoj je ponovo pokrenuta masovna histerija i mržnja prema jednom drugom narodu, kao za vreme Hitlera. Izgleda da im Drugi svetski rat nije pomogao da se oslobode svojih starih navika. Temelji sadašnje EU su upravo u nemačkoj industriji i ekonomiji. Evropljani se ponašaju kao mala deca jer bukvalno seku granu na kojoj sede, pokušavajući da nanesu štetu Rusiji putem sankcija. Rusija se već svakako godinama unazad nalazi pod sankcijama. Rusija će preživeti ove sankcije. Ruski narod tako reči ima čak neku vrstu imuniteta prema sankcijama — jer u svojo istoriji, čak i nedavnjoj preživeo mnogo poteškoča (ironično, da je najveća kriza i siromaštvo u Rusiji bili baš za vreme najbližeg “prijateljstva” sa Zapadom - 90-ih, kada u vladi i državnom aparatu sedeli čak i otvorene američke agenti). Što nije slučaj sa razmaženim evropljanima, koji su navikli na bezbrižan život na račun tuđeg dobra iz različitih opljačkanih kolonija širom sveta.
- Rusija će, jednostavno, još više da se okrenuti Kini ili nekom drugom tržištu. Evropljanima je izgleda samo falio povod da te sankcije zaoštre na maksimum. To je naravno suludo. Zbog mržnje prema Rusima, Evropljani praktično kroz sankcije vrše ekonomsko samoubistvo.
- Danas možemo videti da u Nemačkoj prestaju da rade gradilišta jer nemaju vuše metala, šrafova i eksera. Ne treba ni spominjati rast cena energenata i komunalnih usluga. Inflacija je ogromna. Tako nešto će teško izdržati bilo koja privreda. Što je najsmešnije, oni se pravdaju pred svojim građanima i poručuju im da je za sve kriv Ruski narod. Pa zar nisu slično radili i pred Drugi svetski rat, kada su za svoju ekonomsku propast krivili jevrejski narod, a tokom rata su pobili na milione visokoobrazovanih pripadnika tog naroda, stručnjaka, inženjera, i svih onih koji su bili lojalni Nemačkoj državi i koji su im mogli koristiti. Taj autodestruktivni element kod zapadnih Evropljana izgleda nije ništa novo u istoriji.
Foto: Facebook.com
Šta mislite o politici Srbije prema Rusiji u ovako teškim vremenima?
- Srbija trenutno uspešno balansira između Rusije i Evrope. Moramo biti svesni da Srbija trpi ogromne pritiske od strane Zapada zbog svog odnosa prema ruskom narodu. Na Srbiju se vrši zaista velik pritisak da uvede sankcije Rusiji. Srbija je na žalost glasala u Ujedinjenim nacijama protiv Ruske Federacije, ali je zato odbila da uvede sankcije. Za Srbiju bi bilo najidealnije kada bi uspela da zadrži svoj trenutni status i ne uvede sankcije Rusiji. Nije to smo stvar ekonomskog interesa. Realno Srbija je po pitanju ekonomije najviše oslonjena na zapad. Sankcije Rusiji bi svakako uzdrmale srpsku ekonomiju ali ona ne bi propala. To je pre svega stvar naše solidarnosti sa ruskim narodom. Srbi i Rusi su bratski narod, prijatelji. Prijatelj prijatelja ne ostavlja u nevolji. Rusi su sad u nevolji. Rusi sad prolaze ono što smo mi prolazili '90. godina XX veka, ali Srbi žele da Rusi znaju da imaju jedinog prijatelja u Evropi.
- Treba napomenuti i da je apsolutna većina srpskog naroda, više od 80 odsto uvek uz bratski ruski narod i u dobru i u zlu.
Hoće li se Ukrajina konačno okrenuti svojoj ruskoj braći i ignorisati NATO i EU?
- Problem s ovim dešavanjima u Ukrajini nije tako jednostavan. Ruski narod je morao reagovati ozbiljnije mnogo ranije. Mi Srbi, da smo nuklearna sila kao Rusi, ne bismo bili toliko strpljivi i tolerantni prema onima koji nam ubijaju decu, brišu istoriju, bombarduju gradove, zatiru identitet i planiraju da postave raketne sisteme uperene prema našoj zemlji. Taj problem je trebao biti rešen odmah nakon raspada SSSR. Rusi su se oslonili na nekakve ugovore i međunarodno pravo. To je u današnjem svetu veoma naivno. Jeste pošteno i viteški ali je naivno. Ako već nisu reagovali posle raspada SSSR, posle evromajdana su morali ragovati. Zašto se čekalo 8 godina? Za tih 8 godina urađeno je mnogo na udaljavanju ruskog i ukrajinskog naroda. Sada su stvari kulminirale.
- Ljudi koji žive u Ukrajini su sve ove godine bili pod jakom propagandom, i postojala je opasnost da kroz 10-15 godina u Ukrajini ne bude više Rusa u jezičkom i kulturnom smislu. Slični procesi su i nama poznati na prostoru bivše Jugoslavije, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Ukrajina je za Zapad samo instrument. Instrument koji se koristi protiv Rusije.
- Sad postoji opasnost, ako Rusija ne preduzme ozbiljne mere, da vrati ruskojezično stanovništvo svom izvornom identitetu, da zbog ratnih okolnosti ti ljudi odustanu od tog identiteta u potpunosti. Na tome se mora ozbiljno raditi, inače je ova specijalna operacija izvedena samo delimično i na kratke staze.
- Ukrajina danas nema nikakvu subjektivnost i suverenitet. Ona danas predstavlja samo objekat međunarodnih političkih procesa. Ovo danas je jedan istorijski trenutak, pre svega zato što smo svedoci prestanka potpune zapadne dominacije.
