Košarkaš i jedan od ljudi sa liste SNS za predstojeće izbore Marko Kešelj oglasio se nakon što je iz čista mira, 18.02.2022. godine napadnut u Beogradu. Nepoznati napadač prišao je Kešelju, vređao ga, a potom mu pokazao polni organ, piše list Informer a prenose Večernje novosti.

- Sve se dogodilo na Voždovcu kada sam krenuo da sednem u svoj automobil, prišao mi je čovek da se fizički obračuna sa mnom, vređao me je i pretio da će mi doći ispred kuće. Pitao sam ga jel hoće da me udari, rekao je da hoće, samo zato što sam pristalica SNS. Na kraju je izvadio polni organ. Izašao sam iz automobila i popričao sa njim. Zamolio sam da ne pravimo skandale. Rekao mi je da nisam bezbedan i da će mi doći ispred kuće.Ne mogu da shvatim ovakvo ponašanje samo zato što je neko pristalica neke političke opcije. Ne mogu da shvatim da se ovako nešto dešava u Beogradu u današnje vreme, bilo da neko navija za neki klub ili za neku stranku. Zbog stranačkog angažmana, izašao sam popričao, da ne pravimo skandale, hteo je da me udari. Ceo slučaj prijavio sam policiji - rekao je Kešelj za "Informer".

Šta nam „ nagoveštava“ ovaj sraman događaj?

Mogućnost izbijanja nereda, protesta i drugih antiprotivnih skupova, uoči, za vreme i posle izbora. Mogućnost pojave „likova“ koji se ničega ne boje, koji će, iz ko zna kojih razloga, sve činiti da ostvare svoje namere. Neki pripadnici sadašnje srpske opozicije najavljivali su, otvoreno i takve scenarije. Ko to, ljudi priziva ponovo peti ili ne daj Bože, šesti oktobar, u Srbiji? Država to, ni po koju cenu, ne sme dozvoliti!

Dr Rodolf Arčibald Rajs došao je , avgusta 1914, godine, u toku Prvog svetskog rata u Srbiju kao neutralni posmatrač i ratni dopisnik. Zavoleo je Srbiju i srpski narod. Napisao je i sastavio čuveni politički testament pod naslovom „Čujte Srbi !“, koji je , na njegov zahtev objavljen tek nakon njegove smrti. Kao veliki prijatelj srpskog naroda ukazivao je na naše vrline i mane, govorio o srpskoj inteligenciji, srpskim političarima i srpskoj omladini. Umro je u Beogradu 1929. godine. Govorio je da neće skriti od nas, Srba ništa od onoga što je video, jer „pravi prijatelj nije onaj koji Vam laska, već onaj koji Vam kaže istinu, celu istinu.“

Dr Arčibald Rajs nas je upozoravao: “Nemojte da Vas zasene ljudi koji u suštini nemaju nikakvu vrednost, ali čiji je loš primer neizmerno opasan po duhovno zdravlje Vašeg naroda. Ne klanjajte se više novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreću ni ugled. Može se on pošteno zaraditi i, ako ga vlasnik koristi da bi činio dobra dela oko sebe, poštujte takvog čoveka zbog njegovog rada i zbog načina na koji on koristi stečeno bogatstvo...Unutrašanja politika je za Vas bila strančarenje, to jest vezivanje za sudbinu neke ličnosti, vođe ili grupe. Vaš narod je, dakle, veliki ljubitelj političkih ili, bolje rečeno stranačkih svađa...“

Narode srpski, imamo li mi, danas, na raznim listama, poslaničke kandidate o kojima je govorio gospodin Rajs? Narod će odlučiti.

Naš čuveni komediograf Branislav Nušić u jednoj od svojih najboljih komedija „Narodni poslanik“ daje satiričnu sliku lažnog parlamentarizma u doba režima kralja Milana. U vreme kada je Nušić pisao ovo delo, taj režim vodio je žestoku bitku sa opozicionom Radikalnom strankom. Nušić nije ličnost gazda Jevrema Prokića, ma koliko ona nosila u sebi smešnih osobina, izložio satiričnom ruganju. Dao joj je crte dobroćudnosti koje su se izrazile i kada je gazda Jevrem, lakom na vlast, i tada kada se izborna borba zahuktala, pa je i samom gazda Jevremu postala tegobna. On je patrijarhalni domaćin, patrijarhlani otac porodice. Teška srca pristaje na ona oruđa u izbornoj borbi, kao što su klevetničke paskvile, koja se kose sa njegovim patrijarhalnim porodičnim moralom – piše, davne 1961. godine, Velibor Gligorić u uvodu knjige o Branislavu Nušiću. U komediji Narodni poslanik Nušić je vrlo živopisno, sa mnogo arogantnog duha, prikazao kako su narodni poslanici bili zapravo postavljeni odozgo, kako su izbori bili namešteni i kakve sve ličnosti su mogle postati narodni poslanici. Vladin kandidat u komediji, gazda Jevrem, nema nikakve veze sa narodom, niti je upućen u politiku, niti on ima kakvog pojma o opštim interesima. Njemu se prohtelo da bude narodni poslanik, jer je kao trgovac video da može tim putem najlakše doći do velikog profita. Onako, poslušan i lojalan građanin, oličava prosek parlamentarizma koji se stvara policijskom silom. U Vladinoj Narodnoj skupštini zasedali su tada gazda Jevremi koji su na mig odozgo, izglasavali zakone, a glavna im je briga bila da sebi, svojoj rodbini obezbede državne sinekure, koncesije i monopole...

Ovo danas, je neka druga, moderna Srbija. Država koja će svim učesnicima na parlamentarnim izborima obezbediti jednaka prava, sekunde, redove i minute u medijima, reklamne spotove, bandere i banere, kompjuterizovano obrazovane poslanike, koji će, hoću u to duboko da verujem, zastupati interese naroda, i samo nas koji smo ih birali. Dakle, bez obzira o kom poslaničkom kandidatu je reč, budimo parlamentarni, vaspitani, kulturni i pošteni, nemojmo se svađati, saslušajmo suprotna mišljenja, odluke donosimo u skupštinskim klupama a ne na ulici. I, da ne zaboravim, obavezno u pantalonama! Sve drugo je ružno, bezobrazno, ogavno i kažnjivo!

Zato, u pamet, gospodo!