Kako bi sumirali rezultate rada Vašeg ministarstva u prethodnoj godini?

- Prethodna godina bila je veoma dinamična za sve nas u Ministarstvu i mnogo toga je urađeno, počev od rada na regulativi do ulaganja u infrastrukturu u oblasti obrazovanja, ali i nauke.

- Izdvojio bih osnivanje Instituta za veštačku inteligenciju i početak izgradnje zgrade centra izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede – Biosens instituta. Ulaganjem u infrastrukturu, cilj nam je da proširimo kapacitete predškolskih ustanova, kako bi se smanjile liste čekanja, dogradnjom i rekonstukcijom škola stavramo bolje uslove za učenje i rad, proširujemo kapacitete učeničkih i studentskih domova i gradimo nove zrade fakulteta.

- Usvojili smo novu Strategiju razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, kojom su određeni su pravci razvoja i unapređenja obrazovanja i vaspitanja na svim nivoima. Još jedan važan dokument je usvojen, a to je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja do 2025. godine „Moć znanja“, kojom je omogućen nastavak započetih reformi u ovoj oblasti. U tom dokumentu predviđene su mere koje će obezbediti neophodne uslove za dinamičan razvoj nauke, istraživanja i inovacija. Takođe, Srbija je prvi put dobila Zakon o studentskom organizovanju.

Ono što bih istakao kao izuzetno važno je da smo u uslovima pandemije uspeli da organizujemo nastavu u školama na dobrobit, pre svega, učenika, ali i prosvetnih radnika.

Zbog epidemije koronavirusa, pred Vašim resorom su u prethodne dve godine bili veliki izazovi. Kako ocenjuje rad obrazovnog sistema i uspešnost prilagođavanja ovoj specifičnoj situaciji? Da li nastava bila zadovoljavajućeg kvaliteta?

- Obrazovni sistem pokazao je veliku adaptibilnost uprkos izazovima sa kojima se suočavao. Veoma sam zadovoljan, pre svega, jer je školska godina počela na vreme i što smo završili prvo polugodište bez ijednog izgubljenog dana nastave. Kako bi nastava bila što bolje organizovana i kako bismo adekvatno i na vreme odgovorili na svaku eventualnu promenu epidemiološke situacije od 1. septembra formiran je Tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola, koji čine predstavnici Ministarstva i Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović“ Batut. Ovaj tim je od početka školske godine, svake sedmice, donosio odluku o modelu nastave za narednu nedelju. Na taj način i učenici i škole imali su sve informacije blagovremeno. Moram da pohvalim prosvetne radnike koji su posvećeno i predano radili kako obrazovanje u vreme pandemije ne bi trpelo.

- Podsetiću da se uprkos vanrednim okolnostima izazvanim epidemijom virusa korona nastava u Srbiji odvijala u kontinuitetu i da za ove, skoro dve godine, nije izgubljen nijedan nastavni dan. Što se tiče kvaliteta nastave nastavnici su pripremali vrlo kvalitetne onlajn časove, koji se kao primeri dobre prakse mogu primenjivati i dalje u nastavi.

Prosvetni sistem spreman da odgovori na izazove, nove i iznenadne okolnosti

Zdravstveni radnici nemaju optimistične prognoze po pitanju korone. Da li su škole spremne da rade u sličnim okolnostima i u narednom periodu?

- U protekle dve godine stekli smo veoma važna iskustva kada je reč o organizaciji nastave u vreme pandemije. Pokazali smo da je prosvetni sistem spreman da odgovori na izazove, nove i iznenadne okolnosti. Mi ćemo, kao i do sada aktivno pratiti epidemilošku situaciju i u skladu sa tim organizovati nastavu uz poštovanje predviđenih epidemioloških mera. Ono što svi želimo je da se nastava odvija u školama, jer je to najbolje za učenike.

Koje ciljeve ćete postaviti svom Ministarstvu za 2022. godinu? Šta će biti prioriteti?

- Naš prioritet u 2022. godini biće nastavak digitalizacije obrazovnog procesa i ulaganja u infrastrukturu na svim nivoima obrazovanja. Cilj je da obezbedimo dobre uslove za boravak mališana u vrtićima i rad vaspitača, da utičemo na smanjenje listi čekanja za upis u predškolske ustanove. Kao primer navešću Projekat inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja kroz koji će biti obezbeđeno 11.000 novih mesta u vrtićima u Srbiji.

- Nastavićemo i opremanje digitalnih učionica. Biće opremljeno još 21.500 digitalnih učionica, kao i računarskih kabineta, kako bi učenici koristili savremenije računare. Ministarstvo je nedavno podelilo 7.000 računara i 480 štampača osnovnim i srednjim školama širom Srbije, kako bi se unapredio proces nastave. Planirano je da nastavnicima bude podeljeno oko 18.500 računara.

- Ova podrška će biti značajna u obavljanju redovnih aktivnosti, ali i u daljem obrazovanju o digitalnoj pismenosti kako nastavnika, tako i učenika. Pomoći će daljem usavršavanju nastavnika, pružiti podršku učenicima i podstaći digitalizaciju nastavnih procesa. Plan je da u 2022. godini dodelimo skoro 20.000 računara za računarske kabinete.

U 2021. godini u Skupštini se našlo nekoliko zakona iz oblasti obrazovanja. Na koji način će oni doprineti razvoju našeg obrazovnog sistema?

- Skupština Srbije usvojila je krajem ovog meseca Zakon o inovacionoj delatnosti, kojim će biti obezbeđene veće mogućnosti za istraživanje i inovacije u Srbiji, kao i izmene i dopune nekoliko važnih zakona kojima će biti unapređen kvalitet obrazovanja - Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o prosvetnoj inspekciji.

Saradnja SPS i SNS se nastavlja

Imajući u vidu da nas u 2022. godini očekuju izbori, nameću se pitanja o planovina SPS-a. Kakva su Vaša očekivanja i da li će naprednjaci moći da računaju na podršku vaše stranke?

- Strateški dogovor dva lidera stranaka je konstanta naše saradnje, koja će biti nastavljena i nakon aprilskih izbora. Država zasnovana na zaštiti nacionalnih interesa, ekonomski i privredno razvijena, socijalno pravedna i posvećena evropskim vrednostima jeste epilog i ideal kome se kao koalicija približavamo velikom brzinom. Podrška tim ciljevima je najvažnije da dolazi od građanki i građana Srbije.

Svedoci smo neprekidnih napada iz redova opozicije. Mislite da li da su svojom delovanjem stekli nove simpatizere i da imaju potencijal da ostvare značajniji uspeh na izborima?

- Sticanje simpatizera ranijim bojkotom, programskom impotentnošću i stalnim napadima ne postoji u realnom društveno-političkom diskursu. Neartikulisana histerija neznalica, neradnika i sitnih spekulanata je, iskreno se nadam, čak i u opozicionim redovima fragmentarna manjina.

Autor: S.M.