Nemački javni medijski servis "Dojče vele" (DV) objavio je tekst u kom proziva lidera pokreta "Dosta je bilo" Sašu Radulovića zbog činjenice da punih godinu dana nije ponudio dokaz o tome da je izmirio milionski poreski dug u SAD. Prenosimo vam najzanimljivije delove teksta novinara Nemanje Rujevića...

Nemušto vrdanje

Pre godinu dana je, dakle, DV objavio dokument američke Federalne poreske uprave o tome da je Radulović početkom dvehiljaditih - dok je, kako voli da kaže, bio "pionir" Silicijumske doline - ostavio poreski dug od milion i kusur dolara. SAD su aktivirale založno pravo u svoju korist i bile spremne da plene sve što Radulović ima ili prihoduje u Americi. Kvaka je u tome što je, baš u vreme kada su ga poreznici utefterili 2005. godine, Radulović spakovao kofere, napustio severnoamerički kontinent i došao u Srbiju da bude stečajni upravnik i bloger.

Dokumenti su - evo, sad sam proverio - i danas pohranjeni u bazi okruga San Mateo u kojem je Radulović živeo i baš svako može za deset dolara poručiti overene kopije. Slavodobitno se Radulović očitovao u "autorskom tekstu" - ugodnoj formi u kojoj nema neprijatnih pitanja - za "Nedeljnik" prošlog septembra, poturajući poreske izvode kao "dokaz" da ne duguje ništa. Zapravo je objavio cenzurisani patrljak izvoda u kojem je odsečen čitav istorijat poreskog dugovanja koji bi nam otkrio da li je Radulovićev dug posle deset godina automatski resetovan na nulu (samo dugovanje time ne nestaje, američki poreznici mogu obnoviti svoje potraživanje kad god hoće) ili je pak namirio dug nakon našeg teksta.

Radulović nije znao suvislo da objasni kako je to glasoviti Internal Revenue Service hteo da mu pleni imetak ako je već redovni poreski platiša, od intervjua do intervjua, od jednog akutnog saopštenja do sledećeg, menjao je verzije priče o tome gde je tih godina živeo, šta je radio i koliko je zarađivao... Teško je bilo probijati se kroz zamršenu mrežu mistifikacija koju je ispleo, tražilo je to temeljno predznanje i debele živce.

Ne samo da je pre objavljivanja inicijalnog teksta Radulović bio neuhvatljiv, već je i kasnije odbijao ponude za intervju koji bi bio prenet integralno, dakle bez skraćivanja. Famozna "pres služba" je na brojne upite odgovarala da "nije primereno" da komuniciramo dok se sprema tužba. Tako DV nije dobio odgovore čak ni na teme koje nikakve veze sa poreskim dugom nemaju, čak ni na teme u kojima je kritikovan Aleksandar Vučić, dok je DJB uredno (i u velikoj meri s pravom) kukao što nije zastupljen u medijima.

Teško licemerje

Od kada su prošli svi rokovi za fantomsku tužbu, "pres služba" je upite jednostavno ignorisala, da bi ove sedmice poslala odgovor u kojem se DV nanovo optužuje za tobožnje neistine i izmišljotine i navodi da se tužba još "razmatra". Od sveže nade opozicije koja lucidnom kampanjom na društvenim mrežama preskače izborni prag, DJB je sveden na taktičko cinculiranje svog šefa o broju kolona u kojima je najbolje izaći na izbore. Čini mi se da je DJB pucao na najskuplje glasove, na one urbane, građanske, obrazovane, razočarane... i da ih je i on razočarao jer su se puna usta principa svela na performanse u Skupštini, cenzurisane poreske izvode, sumnjivo trošenje novca za kampanju, praznu imovinsku kartu kakvu prikazuje Radulović i neispunjeno obećanje o tužbi.