Dan sećanja na stradale u Srbiji se ove godine obeležava na Veterniku u Novom Sadu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je okupljenima poručio da je tužan zbog događaja koji su se 4. i 5. avgusta 1995. godine dogodili, ali i ponosan kada vidi koliko ljudi se skupilo da na miran način, bez teških reči, obeleži stradanje svog naroda.

- Srbija nigde više na srpskom etničkom prostoru neće dozvoliti zločinačke akcije protiv srpskog naroda, kakva je bila operacija “Oluja". Nijednu više "Oluju", nikada više srpski narod neće dozvoliti. Nemamo više pravo da gubimo glave. Nikome ne pretimo, ali ne dajemo nikome da nekažnjeno ubija Srbe. To je politika Srbije – rekao je Vučić.

On je ukazao da Srbija želi mir, saradnju sa svima o svim otvorenim pitanjima.

- Ne znam da li današnja Hrvatska ima snage da se suoči sa rezultatom "Oluje", ali zato Srbija ima snage da čitav svet svake godine podseća, kao što danas ima snage da zaštiti svoj narod i ne dozvoli progone - poručuje srpski predsednik.

"Oluja" je, kaže, zločin "grozan i strašan", ali su danas Srbi digli glavu, Srbi žele budućnost i mir, ali nikada i nikome neće dozvoliti da ih ponižava.

On je rekao da je danas, 22 godine od stradanja Srba iz Krajine, istovremeno i tužan i ponosan.

- Tužan sam i ponosan istovremeno, jer ne postoji čovek koji poseduje išta srpsko u sebi a da nije tužan 4. avgusta svake godine. Ali, kad vidim koliko nas večeras na miran način, dostojanstveno, bez želje za osvetom i odmazdom, bez ružnih reči, obeležava taj dan - ponosan sam na rod kojem pripadam, u nadi da ćemo moći da oprostimo, a da zaboravimo ne možemo, niti smemo, niti hoćemo - rekao je Vučić.

Srbi su, podseća, 1995. izgubili mnogo, kuće, sela, ljude koji su "ubijeni samo zbog toga jer su časno nosili srpsko ime i prezime", ali su Srbi iz tih krajeva doneli sa sobom i veliku ljubav, ne samo prema Krajini, nego i prema Srbiji.

“Dobrodošli još jednom i uvek u vašu Srbiju, dragi Krajšnici!", poručio im je on i primetio da tu ima "nešto čudno i neočekivano":

Ni za koga na svetu Srbija nije bila toliko lepa kao Srbima Krajišnicima. Ona je njima više od najskuplje reči. Srbija je za junačke Krajišnike više od života. Kao što su ćutanje i nepokor starca Vukašina u Jasenovcu bili skuplji i vredniji od svakog ustaškog noža, kojima su Srbima odsecane uši i nosevi tako je Srbija uvek znažnija od svega drugog - ođekivalo je u ušima Krajišnika, a njene lepote i fatalna privlačnost bile su veće od svega što u svetu postoji. Ne zato što je Srbija bogatija i lepša, već zato što je Krajišnici toliko vole da rečima do danas to niko nije mogao da opiše...

Vučić upozorava da je zločin "težak i grozan" od pre 22 godine meren različtim merama.

- Neki su lili suze radosnice i pevali pobedničke pesme kopirajući ih još iz perioda nacističkih uspeha s početka Drugog svetskog rata, dok su se drugi, a to smo mi Srbi, našli u čudu političkih poraza, ličnog i političkog sebičluka, u kojem nismo smeli ni da govorimo o patnji našeg naroda, strašnom stradanju, jer bi nam to neko spolja zamerio. Danas ponosan sam što smo ovde zajedno, svi iz Srpske, svi iz Srbije koji o nečemu odlučujemo i što ne damo da se bol Krajišnika zaboravi - rekao je on.

Digli smo glavu, nećemo sukobe, hoćemo mir i buducnost ali ne damo niti ćemo ikome dati da nas bilo kad ponižava", poručio je Vučić.

On je rekao da Srbija ima glas koji se čuje i poštuje i koji ae podsećati svet da se u avgustu 95. dogodio zločin.

- Nemamo pravo da se pravimo da ništa ne vidimo i nećemo dozvoliti da zločini proći nekažnjeno. Nikome ne pretimo i ne želimo pozive na osvetu, već iskrenu saradnju sa svima, da izađemo iz začaranog kruga, jer ćemo u suprotnom izgubiti sve. To ima veze sa praštanjem, ne zaboravljanjem - istakao je predsednik.

Predsednik Srbije je podvukao da je selo Grubori kod Kistanja, zaseok koga više nema na mapi, mera koja pokazuje šta se desilo. Vučić je rekao da su uz pomoć stranih instruktora sedam do osam puta brojniji i 10 puta opremljeniji oslobodili "do temelja i temeljno" i Grubore i druga mesta. On je podsetio da je 1936 godine u Hrvatskoj živelo 1.200.000 Srba, a da ih je sada 180.000 hiljada.

Predsednik Srbije je ocenio da je u pitanju čitav jedan proces od 70 godina i upitao kada krenu u Hrvatskoj da slave koji tačno deo tog 70-o godišnjeg procesa slave. Izneo je i podatke o razmerama pogroma, 24. 752 uništene kuće, 410 zanatskih, 211 ugostiteljskih objekata, 172 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica.

On je dodao da o tome da cilj nije bio samo fizički enstanak Srtba govori i uništenih i oštećenih 78 pravoslavnih crkava, 920 spomenika, 181 groblje, opljačkano i oštećeno 29 muzeja. Kako je rekao, neka sada bar Srbima vrate električnu energiju, onos sto je Srbin iz Like u prošlom veku podario svetu.

Vucić je ukazao da Srbi opet imaju glas koji se čuje i poštuje i podsetiće ceo svet na strašne zločine, na bombardovanje civila 7. avgusta "kada su već ostvarili cilj" iz čiste obesti i ubili sedam civila od kojih četvoro dece.

- Iza planski organizovane i dugo pripremane zločinačke akcije ostali su pustoš i strah. Imali su direktnu vojnu i logističku podršku zapadnih sila i NATO - rekao je Vucicć.

Ipak, kaže predsednik, moramo i da razgovaramo.

- Moramo da razgovaramo jedni sa drugima, ili ćemo u protivnom izgubiti svi i to nema veze sa zaboravom - rekao je Vučić.

Vučić je poručio da ćemo odavati poštu i Gruborima, i malom Jovici i svoj drugoj deci "i ne stidim se da to kažem i našim junacima, veteranima, kojih smo se stideli godinama, onim najboljim među nama".

Vojno policijska akcija Oluja počela je 4. i trajala je do 5. avgusta i tokom njenog trajanja hrvatske snage su ubile najmanje 1.800 Srbe, a proterale 250.000. Spaljivane su i uništavane kuće, okućnice, uništavane njive i polja, gašeni su i mladi i stari životi, a sudbina mnogih Srba je i dalje nepoznanica. Sve ovo zločinaštvo imalo je za cilj da se Hrvatska "iščisti" od Srba.

I dok se ceo svet zgrožava nad hrvatskom surovošću i srpskim žrtvama, danas Hrvatska slavi radostan dan - praznik. Osim koncerata i brojnih manifestacija koje veličaju današnji dan stravičnog zločina nad jednim narodom, izjave hrvatskih zvaničnika tek izazivaju gađenje i, malo je reći, čuđenje.

Današnji dan jedan je od najvažnijih dana u hrvatskoj istoriji. Peti avgust 1995. je dan kada smo pod vođstvom našega prvog predsednika Franje Tuđmana blistavom vojnom pobedom okrunili svoju viševekovnu borbu za nacionalnu slobodu i državnu nezavisnost, potvrdili svoj međunarodni položaj i osigurali demokratski razvoj našem društvu - rekla je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je, polažući venac na zagrebačkom groblju Mirogoj, da "odaje počast hrvatskim braniteljima i svima koji su za slobodu domovine dali život i zdravlje u odbrani od velikosrpskog režima Slobodana Miloševića".

U to vreme je državnička mudrost i odvažnost prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, u kompleksnim međunarodnim i sigurnosnim okolnostima, pridonela oslobađanju ne samo većine okupiranih teritorija Hrvatske,već je značila i strateški preokret odnosa u BiH, sprečavanje nove Srebrenice u Bihaću i da je zahvaljujući Oluji došlo do postizanja Dejtonskog i Pariskog sporazuma - naveo je Plenković.

Postavlja se pitanje da li je moguće da premijer i predsednik jedne države koja je članica Evropske unije, izgovore nešto ovako sramotno.

I dok se, dakle, u Hrvatskoj slavi, na stadionu u Veterniku okupilo se oko 30.000 ljudi koji su ujedinjeni, bez podizanja glasa, bez slanja uvredljivih poruka, samo s mirom, došli da odaju poštu nastradalima tog avgusta 1995. godine.

Centralna manifestacija počela je služenjem parastosa, a zatim se okupljenima obratio patrijarh srpski Irinej koji je okupljenima poručio da su Srbi kroz istoriju mnogo stradali, ali da Oluja po svojoj tragičnosti prevazilazi sve događaje.

Naš narod je prognan sa svojih ognjišta od strane naroda sa kojim je vekovima živeo zajedno, sa kojim se nekada zajedno borio i sa kojim je nekada zajedno stradao. Živeli smo u slozi i ljubavi, a za ono što se desilo od 1941. do 1945. godine mislili smo da je poslednje stradanje našeg naroda. Još jednom smo se tada prevarili i godine od 41. do 45. su se 1995. ponovile. Na ovaj tragični dan ispunilo se ono što su želeli neprijatelji srpskog naroda. Oni su želeli da deo Srba pokrste, da deo proteraju, a deo pobiju. Strašna odluka! Odluku bismo mogli i da razumemo da je došla od nehrišćanskog naroda, a došla je od naroda koji ima sličnu veru našoj, s čijom crkvom smo do 11. veka imali jedinstvenu veru. Konačno 1995. godine ostvarilo se ono što je dugo planirano. Srpski narod je doživeo sopstvenu i tragediju hrišćana 20. veka - rekao je patrijarh.

Nakon govora srpskog patrijarha, održan je minut ćutanja za sve stradale Srbe.

Branka Maksimović koja je u izbegličkoj koloni u avgustu 1995. stigla u Srbiju obratila se okupljenima i istakla da i dalje nosi tugu i da se svakodnevno seća tog avgusta.

- Danas imam mnogo životnih oluja iza sebe. Došla sam sa željom da sagradim novi život koji mi niko neće oteti. Sada se radujem jer smo ostali živi, znam da neki nisu bili te sreće. Srećna sam što se ne delimo, što smo ujedinjeni oko zajedničke borbe za Srbiju koja prašta, koja tuguje, za Srbiju koja ide napred ponosno, snažno i sigurno - rekla je Maksimović.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je stradanje kroz vekove bilo rezervisano za srpski narod, a da je Oluja bila planirana i usmerena na pokrštavanje, ubijanje i proterivanje Srba.

Pročitajte još: DODIK PRED SASTANAK SA VUČIĆEM U NOVOM SADU: Srbi šikanirani, jedini u situaciji da brane identitet!

- Srbi su ipak ostali jaki. Srbija i Republika Srpska su najstabilnije u regionu, naše Vlade su sigurne, a Srbija više nikada neće dozvoliti etničko čišćenje. Želimo dobro i nama i drugima, svakome ko želi da prihvati ruku pomirenja. Međutim, naša iskrenost ćesto nije značila i iskrenost drugih - rekao je Dodik okupljenima.