Na ovaj datum 1918. godine Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena donela je odluku o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i predsednica Skupštine Grada Jelena Marinković Radomirović danas su položili vence na Spomen-ploču na Trgu slobode

- Tradicionalno obeležavamo 103. godišnjicu od prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji, a tome dodajemo i odluku koja je doneta u Rumi dan ranije, 24. novembra, kada se Srem direktno prisajedinio matici. Ti datumi, ne samo da su obeležili 20. vek, nego su kruna nečega što je stvarano mnogo decenija i vekova ranije. Odluka doneta 25. novembra 1918. godine je promenila tok istorije u pravom smeru, zahvaljujući mudrom i ispravnom razmišljanju naših predaka. Zahvalan sam Udruženju potomaka slavnih boraca koji su vojevali bitke početkom 20. veka, a tu su naši prijatelji iz Saveza vojvođanskih Mađara koji sa nama uvek obeležavaju ovaj važan datum...Pre više od jednog veka, Velika narodna skupština je donela veliku odluku, a posebno smo ponosni na to što su na toj skupštini žene imale izborno pravo, što je bio raritet tada u Evropi - rekao je Vučević.

Predsednik Udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine Novi Sad, Goran Maksimović, je naglasio da se tog 25. novembra 1918. godine dogodila najveća pobeda srpskog naroda i vojske.

- Mi smo izuzetno ponosni na taj dan i sa velikim pijetetom ga proslavljamo. Srpski narod je u tom krvavom ratu doživeo neviđenu golgotu, a shodno tome, ovaj datum se može nazvati 'vaskrsom Srbije' - rekao je Maksimović.

U 18 časova, u Srpskom narodnom pozorištu, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obratiće se na Svečanoj akademiji.

Poslanici Skupštine Vojvodine na sednici u junu 2018. godine usvojili su odluku da se kao Dan Vojvodine svečano obeležava 25. novembar, dan kada je 1918. Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji.

Vojvodina se Srbiji prisajedinjavala u više navrata, a formalno 25. novembra 1918. kada su poslanici jednoglasno usvojili odluku o ocepljenju Banata, Bačke i Baranje od Ugarske.

Pred samu Veliku narodnu skupštinu postojale su dve struje koje su zastupale različite ideje o budućnosti Vojvodine. Jedna je zastupala nacionalnu ideju da se slobodna teritorija priključi Kraljevini Srbiji, a druga je smatrala da je potrebno povezivanje Vojvodine i Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagreba, nakon čega bi se zajedno sa Kraljevinom Srbijom stvorila jedinstvena južnoslovenska država.

Neke od odluka Velike skupštine koje su odrazile tadašnji duh jeste i navod da je doneta odluka o priključenju Kraljevini Srbiji koja je dotadašnjim radom pokazala da jamči slobodu svim sloveskim i neslovenskim narodima. Takođe, prema tadašnjoj upravi, svaki građanin imao je "neosporno pravo da na svom maternjem jeziku opštima sa svima vlastima".