Supština Srbije izabrala je Zorana Pašalića za Zaštitnika građana.
Za izbor Pašalića glasala su 142 poslanika, dok je protiv bilo 20 poslanika, a novi Zastitnik građana položio je danas zakletvu pred Skupštinom Srbije, čime je stupio na dužnost.
Pašalića, predsednika Prekršajnog apelacionog suda, za ombudsmana su predložile sve stranke vladajuće koalicije, a taj predlog utvrdio je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pašalić je od marta 2003. radio kao sudija za prekršaje u Beogradu, a od decembra 2008. imenovan je za starešinu Gradskog sudije za prekršaje grada Beograda.
U januaru 2010. imenovan je za vršioca funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda, a od oktobra 2013. godine je predsednik Prekršajnog apelacionog suda.
Rođen je 1958. u Beogradu.
ANA BRNABIĆ ZA SI-EN-EN: Vlada Srbije je PROSRPSKA, nije ni proamerička ni proruska!
Po zakonu o Zaštitniku građana, Skupština bira ombudsmana većinom glasova svih narodnih poslanika, na pet godina, a isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.
Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova, a za svoj rad odgovara parlamentu kome podnosi redovan godišnji izveštaj o aktivnostima u prethodnoj godini, uočenim nedostacima u radu organa uprave, sa predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.
Izveštaj o radu se podnosi najkasnije do 15. marta naredne godine i objavljuje se u "Službenom glasniku? i na internet stranici Zaštitnika građana, a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.
U toku godine Zaštitnik građana može da podnosi i posebne izveštaje, ako za tim postoji potreba.
Po zakonu, za Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Srbije, a uslovi su da je diplomirani pravnik, da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, da poseduje visoke moralne i stručcne kvalitete i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Foto: Media Centar Beograd
Sa funkcijom Zaštitnika građana nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.
Po zakonu, Zaštitnik građana ne može biti član političke partije i ne može davati izjave političke prirode.
Danom stupanja na dužnost Zaštitniku građana moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, kao i članstvo u političkim organizacijama.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.
Nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužila?tava. Zaštitnik građana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
Vlada, odnosno nadležni odbor Skupštine, obavezni su da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik građana.
Ovlašćen je da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a sredstva za rad Zaštitnika građana obezbeđuju se u budžetu Srbije.
Predsednica parlamenta Maja Gojković je Pašaliću, posle polaganja zakletve, čestitala na izboru i poželela mu srećan i dobar rad u korist građana Srbije.
Zakletvu su pred parlamentom položili i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i članovi tog tela Nikola Altiparmakov i Vladimir Vučković, koji su i do sada obavljali te funkcije.
