Za Dragana Đilasa Bilčik i ostali evroparlamentarci su bezobrazni jer nisu hteli da ga dovedu na vlast a da prethodno ne izađe na izbore, da prethodno ne dobije glasove građana Srbije. Stranke okupljene oko bivšeg tajkunskog režima su parlamentarcima dostavili spisak lepih zelja i ostalo je samo na tome.

Videli su i oni sa kim imaju posla. Postalo im je jasno da njihov konačni cilj nisu izbori, jer tamo nemaju šta da traže, već traženje alibija za budući neuspeh. Izborni uslovi i stepen demokratije su danas mnogo bolji nego 2012. godine i to svi vide osim Đilasa koji u dolasku na vlast samo vidi novu šansu da pare građana Srbije stavi u svoj džep i da ga zatim pohrani na račune po belom svetu.

Nisu njemu bitni građani Srbije niti su mu to ikada bili. Njemu su bitni Marinika Tepić, Dušan Nikezić i ostali koje zapošljava u svojoj Multikom grupi, a od para koje je ukrao od svih nas. Za razliku od predstavnika Srpske napredne stanke koji su mogli da posete jedan jutarnji program i jedan radio do 2012. godine, Đilas i ostali držali su i drže i dalje bezbrojne medije, po RTS se šetaju kao po svom dvorištu. I to je slagao kada je rekao da ne postoji emisija na državnoj televiziji koju oni mogu da posete. Ja bih želeo da podsetim bivšeg gradonačelnika Beograda koji je grad zadužio za 1.2 milijardi evra da u emisije kad požele dolaze predstavnici njegove stranke, ali se tada i tamo njihove laži ruše kao kula od karata. Očigledno je da Đilas sanja i dalje onaj RTS koji je on koristio kako bi njegova firma preprodavala tv sekunde po jeftinijoj ceni i na taj način zaradio 619 miliona evra. Pare su uvek bile bitne, a ne debata. Nije ga tada zanimalo da građani Srbije čuju prave informacije o tome šta je sve radila nekadašnja Demokratska stranka, i kako se tada njihov novac trošio na sulude projekte koji su odgovarali samo bandi koja je u njima imala određeni procenat.

To je onaj RTS na koji su tajkun i njegovi satrapi ulazili sa motornim testerama, kada su pretili novinarima, sprečavali ih da rade svoj posao. Očigledno je da takvi i danas prave podelu na podobne i nepodobne novinare. Siguran sam da su im svi iz BIRN-a po meri jer sa njima pod ruku vode beskrupuloznu kampanju protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice. Verovatno sa njima žele da učestvuju i u pravljenju logora za nepodobne? Govore o deponiji u Vinči, koja je postojala i dok je Đilas bio gradonačelnik Beograda, a ništa nije uradio po pitanju njene sanacije. Bitnije je bilo kako da se postave podzemni kontejneri, kako da se nabavi kompjuterski program za 10 miliona evra a da ne radi, bitnije je bilo kako da pravite burazerske kombinacije kako bi se obogatili.

Od tih kombinacija Đilasi su stekli 30 stanova na najelitnijim lokacijama, firme, poslovne prostore. I sada 2021. godine setili se da se zalažu za izbore i demokratiju. Građani Srbije znaju da se takvi jedino zalažu za fotelje, beneficije i pristup republičkom i gradskom budžetu. Ništa ih drugo ne zanima. Ali to će teško ostvariti, jer sa druge strane imaju Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, koji svaki dan marljivo rade za svoju Srbiju. Aleksandru Vučiću nisu bitni novac i bogatstvo već kakva će biti Srbija 2030 ili 2050. godine. I to narod jasno vidi. Kao što vidi nove auto-puteve, bolnice, škole, veće plate.

Zato većina građana Srbije podržava politiku napretka koju predvodi predsednik Vučić i uveren sam da će predstojeći izbori biti surova realnost i za Đilasa i sve one koji su okupljeni oko jednog jedinog cilja a to je kako doći na vlast bez izbora, ne bi li nastavili pljačku građana Srbije.