Dragi Keno, uvaženi poslaniče Demokratske Stranke.

Umesto da održiš reč pa da mi pišeš kao što si obećao, što ja shvatih kao pretnju i očekivah udar groma, a ti ispusti juče onaj puvonjak od teksta, i nestade kao voda u pesku. Pa ne sme, dragi Keno, poslanik Demokratske Stranke da bude tronjara, snajka ili pobegulja, ti si ustvari kao onaj robot iz vica, koga trčeći juri Nišlijka i viče za njim: bate, baterije za bežanje imaš, a za ostalo niš.

Zato i kruži legenda da mobilni nosiš u gaćama, kako bi ti tamo bar nešto proradilo, naravno kad ti baterija nije prazna.

Vidi Keno dragi, ako hoćeš sa mnom da se dopisuješ, moraš da imaš talenat, brzinu i hrabrost, a ti ništa od tih osobina nisi video čak ni na filmu, a literaturu i da ne pominjem.

Ako već nećes da pišeš, ili možda nemaš vremena, kako je onda moguće da si imao dovoljno vremena da urnišeš i sravniš sa zemljom opštinu Smederevsku Palanku kojom si gazdovao godinama.

Ljutiš se što te zovem ušljiskanom buzdovančinom, dripcem i lopinom, pa daj mi ti neki predlog kako se zovu oni koji posle begovskog upravljanja opštinom, ostave građane sa tri milijarde duga i blokiranim opštinakim računom na 290 miliona. Kako te samo nije sramota da slobodno šetaš ulicom, doduše sa više telohranitelja nego sto opština ima građana.

Ja da sam na tvom mestu, sam bi otišao u policiju i prijavio se, a pre toga otišao kod nekog popa da bar njemu priznaš i ispovediš grehe i šta si sve radio u bludnim noćima sa razgolićenim i razuzdanim starletama.

Naravno budi spokojan, fotke su kod mene, legenda kaze da ste golisavi trckarali i prizivali kisu. A za to vreme su te dragi moj Keno, gladni građani nemo gledali i prezirali, a na čije si vapaje ostajao nem. Nisi bio nem zato sto si gluvonem, već zato, što si se od mamurlika i starletanskih bahanalija toliko obeznanio, da si u kola obično ulazio kroz gepek i to onih kola u koja si sipao i po 400 litara benzina po jednom punjenju.

I da ne bi ispalo da si žrtva mojih pisama, siguran sam da sve ovo već znaš, a što potvrđuje i revizorski izveštaj iz 2015. godine, o tvom nesavesnom postupanju.

Ali znaš ti, da savest danas nije mnogo na ceni, i da bi je ti i sutra, prodao za 343 piva, koliko možeš da potegneš za samo jednu jedinu noć i to da platiš onim parama koje su opštinu i građane odvele u ovako velike dugove.

I na kraju, ako tim ritualino-drmuskavim poskočicama, u kojima golišavi trčkarate oko stola, uspete da prizovete kišu ili ne daj bože kakav grom, slobodno se javi, imamo jedan novi šou za čudake, takve sorte.

Srdačno, Željko Mitrović

P.S. Udri grome