Narodni poslanik Zoran Tomić oglasio se večeras, a njegovo saopštenje prenosimo u celosti:
Magla industrija Dragana Đilasa i Dragana Šolaka radi punom parom. Kako su došli topliji dani tako se fabrički dimnjak laži sve više dimi i danas na red je došao Vuk Jeremić, najnoviji albanski junak kome se sprema spomenik u Prištini, koji je čak i danas na bitnoj sednici Narodne skupštine pohvaljen od strane predstavnika Albanaca, kao i politika koju zastupa. Isti onaj Jeremić koji je Srbiji i oca i majku, koji je postavio glupo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde za koji je unapred znao odluku koja je protiv interesa Srbije, a sve kako bi poklonio fotelju lažnoj državi Kosovo u UN, a sve zarad duplog viskija, tapšanja po ramenu i duge dobre cigare.
Našao je za shodno da komentariše razgovore koji se vode između Beograda i Prištine i to naravno sve u tonu coktanja, kako je to sve pogrešno. Ne shvata da koliko god se taj dimnjak laži dimio njegove fore i trange frange diplomatija više nigde neće proći. Kad su albanski separatisti 2008. godine jednostrano proglasili lažnu državu Kosovo, on i njegova svita ništa nisu preduzeli da to spreče, već su se pravili velikim proterujući ambasadore Crne Gore i Makedonije iz Beograda, a velikim silama su se dodvoravali uz molbu da prolongiraju priznanje te države, jer moraju da se izbore da sačuvaju svoje fotelje u Beogradu.
Za razliku od trange frange diplomatije, Aleksandar Vučić je naporno i vredno radio da se povuku priznanja lažne države i danas ta lažna država koja Jeremiću odaje priznanje i slavi ga, nema više većinu ni u UN, niti bilo gde. Danas su pregovaračke pozicije Beograda i Prištine promenjene, jer Srbija danas nije ona slaba i jadna koja se svima izvinjavala moleći Boga za neku crkavicu i da ne dobije packe jer se nije dovoljno duboko klanjala. Srbija je danas razvijena država, koja svojim građanima u pravom smislu može garantovati mir, stabilnost i sigurnost, kako ekonomsku, tako i svaku drugu. Danas je Srbija cenjena u svetu, i zemlja koja kad je u pitanju rešavanje problema Kosova i Metohije, zemlja koja se pita i bez koje nema trajnog rešenja. Zato za razliku od Jeremića koji je proglašenje lažne države objašnjavao kao skidanje velikog tereta sa leđa žutih tajkuna koji su pljačkali državu, Vučić otvoreno pred građanima Srbije objašnjava u kakvoj se teškoj poziciji nalazimo, bez uvijanja i ustezanja. Danas imamo lidera koji o problemima otvoreno govori sa građanima, ali i o načinu kako se mogu rešiti i prevazići, zbog čega bez problema na izborima dobija apsolutnu većinu, dok Jeremića nema čak ni u anketama njegovog gazde Dragana Đilasa.
Jasno je svima u Srbiji da Jeremića odavno građani ne zanimaju, već da je iz Njujorka u Srbiju došao onda kada nije imao gde, a sada sanja snove o nekakvom revanšizmu. Tužno je samo i gledati kako Jeremić sanja da će bar neko podržati njega, njegove frustracije i želju da se napije nečije krvi. Narod nije blesav, narod ne glasa za iskompleksirane likove iz crtanih filmova, narod glasa za politiku, za rezultate i ono što može da oseti u svom životu. Zato Jeremiću je bolje da posluša savete koje predsednik Vučić besplatno daje svim opozicionarima, ma koliko sitni bili, jer on je čovek koji je svojom politikom i radom dobio više izbora, nego što su svi oni zajedno kad se saberu. Zato je Srbija još 2012. godine jasno rekla ne revanšizmu, mržnji i nasilju, a to će potvrditi svaki put na izborima na kojima Jeremić od 2017. godine ne sme da se pojavi, jer ga je tad i fiktivni lik Beli Preletačević pobedio, a Vučić apsolutno dotukao.
