Večeras se oglasio Zoran Đorđević, član Predsedništva Srpske napredne stranke, a njegovo saopštenje prenosimo u celosti:
Jadni, bedni, frustrirani i iskompleksirani tajkun ovdašnji i političar u pokušaju, Dragan Đilas, ponovo je preko svog, patološkom mržnjom prema Aleksandru Vučiću opsednutog portala, pokazao svu svoju moralnu niskost i nakaznost i baš na dan na koji se sećamo herojske borbe naših vojnika na Košarama objavio još jednu, ko zna koju po redu, laž i uvredu na račun predsednika – praveći nekakvu, tobože moralnu, paralelu u vezi sa tim ko je gde bio i šta je radio u vreme NATO agresije na našu zemlju.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Čovek koji je opljačkao građane Srbije, koji ni sam ne zna koliko nekretnina ima, a verovatno mu je, bez obzira na "brilijantnost njegovog inženjerskog mozga" teško da upamti i na kojim sve tajnim računima i u kojim zemljama širom sveta krije taj opljačkani novac – našao je za shodno da u septičkoj jami od svog medija nekome deli nekakve moralne pouke i poduke, da deli lekcije o patriotizmu i odanosti otadžbini, o hrabrosti, dostojanstvu i uspešnosti, o svemu onome o čemu on, da ima imalo stida i ljudskosti, časnosti i čestitosti – nikako ne bi trebalo, ne bi smeo, od sramote, da govori.
Ali, šta očekivati od Dragana Đilasa – osim ovoga što je manifestovao u bednoj verbalnoj baljezgariji, jer da on zna šta su sve one pobrojane vrline on ne bi bio to što jeste – moralni invalid, jadnik kome je sujeta jača od razuma, a halapljivost i alavost na tuđi novac najviši i jedini cilj kome stremi, iskompleksirani i nesposobni tobožnji politički "lider", čiji se uticaj merim statističkom greškom, a ugled je neiskaziv bilo kojom mernom jedinicom, s obzirom na to da je ispod nule u svakom mernom sistemu. O tome najbolje svedoči i činjenica da je svoju najnoviju mrziteljsku bljuvotinu izrigao upravo na dan kada bi sećanje na heroje sa Košara trebalo da svakom patrioti bude primarni osećaj.
Na čast ti i obraz, Dragane Đilasu. Ne samo da si bolestan, bolestan od mržnje, i nemoći, i besa jer te Srbija neće, pa je zato i prezireš i vređaš – nego si pao toliko nisko da je sažaljenje jedino osećanje koje, kao ipak ljudsko biće, zaslužuješ.
