Politikolog prof. dr Vladimir Džamić u svom autorskom tekstu za portal Pink.rs iznosi razloge zbog kojih treba podržati mandatarku Anu Brnabić za premijera Srbije
U skladu sa svojim Ustavnim ovlašćenjima predsednik Republike Aleksandar Vučić imenovao je Anu Brnabić za mandatarku za sastav nove Vlade Republike Srbije. Ko god se bar malo objektivno bavi političkom analizom, trebalo bi da jasno i nedvosmisleno vidi da je ovakav izbor predsednika Republike, pre svega, bio državnički i hrabar potez. Državnički, zato što je naspram brojnih mogućnosti da za mandatara odredi nekog iz Srpske napredne stranke (što bi, uzgred, bilo i logično imajući u vidu snagu SNS-a na republičkom nivou), ipak odlučio da to bude neko iz reda eksperata, nestranačkih ličnosti, što Ana Brnabić nesumnjivo jeste.
Foto: Media Centar Beograd
Njegov izbor je politički hrabar, pre svega zato što je pokazao da ga ne interesuju politički niti društveni pritisci, kojima je kod mandatarke jedino bilo važno to kako se ona sama izjašnjava o svom privatnom životu. Preko pojedinih konzervativnih krugova klera, konzervativnih društvenih aktivista i analitičara, do, nažalost, nekada demokratske opozicije, koja je učestvovala poslednjih dana u veoma primitivnoj javnoj raspravi na temu da li je nečiji privatni život preporuka za mesto premijerke ili nije.
Treba jasno reći da ova i ovakva rasprava ne priliči demokratskom društvu i da je suprotna temeljnim evropskim vrednostima, kojima kao društvo težimo već skoro dve decenije, te da je ni birači demokratske opozicije neće prepoznati kao poželjnu i potrebnu.
Oni koji su kritikovali Vučića argumentacijom da za predsednika Vlade želi „lojalan kadar koji će samo da ispunjava ono što predsednik naredi“, neretko zaboravljaju da smo u periodu 2008-2012 godine imali politički sistem koji nije uopšte bio usklađen sa ustavnim načelima podele vlasti; period u kome većina građana nije ni znala ko je Mirko Cvetković, a sam predsednik Republike je, kako je kasnije utvrdio i Ustavni sud, protivno načelima Ustava obavljao funkcije koje sam Ustav ne predviđa. Konačno, legitimno je pravo predsednika Republike, koji je do juče obavljao premijersku dužnost, da za mandatara odredi onog za kog smatra da će nastaviti politički i reformski kurs države.
Pročitajte više: PRIPREMA ZA VUČIĆEVU INAUGURACIJU PRI KRAJU: Evo ko sve dolazi!
Sa druge strane, od direktno izabranog predsednika Republike se ne može ni u kom slučaju očekivati, da u političkom sistemu postane ikebana, sa protokolarnom ustavnom funkcijom. Pogotovo ne kada kandidat tako ubedljivo pobedi na direktnim predsedničkim izborima. Zato je, u ustavnoj reformi koja sledi, izuzetno važno uskladiti način izbora najviših državnih funkcionera sa njihovim ustavnim ovlašćenjima i uz direktan izbor predsednika proširiti predsednička ovlašćenja ili uz posredan izbor u parlamentu ostaviti sadašnji obim nadležnosti. Rešavanje ove ustavne anomalije, sasvim sigurno će biti na dnevnom redu za razmatranje u budućem periodu za sve političke aktere koji učestvuju u promeni najvišeg pravnog akta Srbije.
Konačno, činjenica da je ovakva odluka predsednika države izazvala brojne neprincipijelne kritike, možda je najbolji pokazatelj da je odluka promišljena i dobra. Elementarna politička kultura nalaže da se premijeru, ko god da je to, da vreme da najpre izloži svoj ekspoze i članove kabineta, a potom 100 dana vremena da pokaže šta može i ume. Stoga je vreme da politički diskurs elementarno politički upristojimo i damo šansu gospođi Brnabić da izloži svoj ekspoze i potom pokaže rezultate svoje Vlade. Bez ličnih uvreda, klasifikacije na plaćenike i konduktere i bez jeftinih predrasuda iz perioda prepolitičkog društva rata sviju protiv svih.
