Nemam nikakve veze sa Fudbalskim savezom Srbije, izborima bilo kakvog rukovodstva, niti bilo kakvim aktivnostima u njemu, niti sam ikada imao. A svako ko poznaje Aleksandra Vučića i jedan dan dobro zna da se on nikada ne meša u pitanja sportskih takmičenja, kadrovska rešenja, a pogotovo da nema nikakve veze sa Fudbalskim savezom Srbije. Ali znam, kao i svi u Srbiji, da bi Dragan Đilas voleo, kada bi mogao i tu da ima neki udeo, bilo u prodaji ili kupovini fudbalera, izgradnji nekog stadiona ili bilo čemu, samo da je udeo.

Baš kao što je imao udeo i kada su u Beogradu ugrađivani podzemni kontejneri pod rukovodstvom njegovog kuma i bliskog prijatelja Aleksandra Stamenkovića, kada su njegovi kumovi pravili kuću "Velikog brata" u Pionirskom parku na prostoru za objekat za decu ili kada je njegov kum Aleksandar Bjelić bio ključna figura u nameštanju tendera za rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra. Svuda je Đilas imao udeo. I to je jedino po čemu ga građani pamte, dok je bio na vlasti. I voleo bi Đilas da može to sve ponovo i vidim da se samo time bavi, kako da se vrati na vlast, ne bi li mu kasa opet dopala pod ruku. 

Vreme je da razume da građani Srbije neće takvu politiku i neće takve ljude. Posledice koje je Đilas ostavio iza sebe, razvaljenu i razorenu beogradsku kasu, dugove prema trudnicama i porodiljama, duplo manje dece u vrtićima nego što ih danas ima, teško je i pobrojati. U tomovima bi se moglo pisati za šta su sve Beograđani bili oštećeni njegovim gazdovanjem prestonicom. 

Koliku su od toga korist imale njegove privatne firme dovoljno govore javni izveštaji koji se mogu naći i na Agenciji za privredne registre. Bogatstvo uvećano od 74 hiljade, koliko je doneo u Srbiju, do gotovo 700 miliona evra i to u periodu vlasti sasvim jasno i precizno govori koliko je mislio o građanima Beograda, a koliko o svojim firmama. Sve bi on to ponovo i otuda i ova nervoza i redovno plasiranje raznih izmišljotina.