- Drašković baš nije hrabar čovek. Vuka je trebalo uplašiti. Zamislite komandosa, specijalca državne bezbednosti, koji sa dva i po metra promaši čoveka. I to ne jednim metkom nego ga promaši sa pet-šest metaka - priča Trajković.

Podseća da se napad dogodio u Draškovićevoj kući.

- To je jako blizu. Odatle niko ne može da promaši. To su radili zapadnjaci, a ne Milošević. I to nije bio zemunski klan. To su radili Britanci. Koga su oni uzeli za izvršitelja, e to je nešto drugo. A ceo plan je bio da se Drašković uplaši i da ga isključe iz DOS-a - tvrdi Trajković.

Prema njegovim rečima, cilj isključivanja Draškovića iz DOS-a je bio taj da bi se omogućilo da Vojislav Koštunica bude protivkandidat Miloševiću na izborima te godine.

- Drašković kad se pojavio u DOS-u je hteo samo da bude on pa on. Ne mogu onda da stave Koštunicu kao protivkandidata Miloševiću. Ako stave Draškovića izgubiće. Ako stave Đinđića izgubiće i on od Miloševića. Oni su tražili nekog, da tako kažem, bezbojnog čoveka, manje poznatog narodu. I još pokrali Miloševića na izborima i napravili tu kao pobedu - priča Trajković.

Ipak ističe da iako nije podržavao DOS, smatrao je da Milošević mora da ode sa vlasti.

- Milošević je bio ljut na mene jer je jer sam na određen način podržao Koštunicu. Nisam ga podržao u smislu političke podrške. Ja sam bio veliki protivnik DOS-a, ali sam bio pragmatičan. Izračunao sam da Milošević mora da ode sa vlasti da bi se taj pritisak sveta malo smanjio. Ali ne da ode u Hag -  rekao je Trajković.

Prisetio se i kako je sa Koštunicom dva puta razgovarao po dva-tri sata oko te teme.

- Predlagao sam mu da ceo DOS ode kod patrijarha Pavla i daju zakletvu da nikoga neće izručiti Hagu. Ne zato što oni treba da se zaklinju, nego sutra kad ih pritisne Zapad mogu da kažu: "Ne možemo to da uradimo jer smo dali zakletvu pred patrijarhom" - ispričao je Slobin savetnik.

Dotakao se i njegovog odnosa sa Mirom Marković, za koju smatra da je vrlo inteligentna žena, ali i sa njom je imao sukobe.

- Razgovarao sam sa njom 30-40 puta. Sedeli, pričali, raspravljali. Posebno smo se svađali oko Krajine. Moja zamisao je bila da moramo da branimo Krajinu. Ako ne baš potpuno da je odbranimo, a ono barem da joj omogućimo neki status, da bude neka pokrajina u Hrvatskoj, ako ne možemo više. Mira je bila za to da se Krajina pusti niz vodu, da se taj problem zatvori, da bi Republika Srpska i Srbija preživeli. Nije razumela ideje Amerike i Nemačke i da oni neće stati - rekao je Trajković.

Sloba i Mira su bili intelektualno jaki, kaže Trajković, a tvrdi da se ne dolazi na mesto predsednika ako si tanak.

- A Milošević je došao kao Bog koji hoda. On je na Gazimestanu okupio milion i po ljudi. Bio je najomiljenija ličnost sve do predaje Krajine. Jednom smo se žestoko posvađali. Ja sam bio galamdžija i gurao sam Slobi prst u oko. Ja zapeo da rešimo Sloveniju. Predložio sam da pošaljemo ekipe odavde…

- Zvonko, znaš li šta je najveći cilj u ratu - upitao me je Milošević.

- Nema rata…

- Biće rata ili će biti barem sukoba. Ali najveći cilj u ratu je da ne izginemo kao u Prvom i Drugom svetskom ratu. Ako još jednom izginemo mi ne možemo da opstanemo - ispričao je Zvonimir Trajković.