Danas je svetski dan slobode medija. Ljubinka Milinčić, glodur srpske redakcije Sputnjika, u više TV nastupa sa mnom izjavila je da je Ukrajina „veštačka tvorevina“.

Znate li vi onaj vic kad se Aljoša preseli u Moskvu da studira negde tridesetih godina? Bio bucmast u majke i ostalih, ali u Moskvi hladno, skupo, tmurno, a i sloboda izražavanja nije baš bila na ceni kako se tvrdilo. Piše Aljoša zato kući i kaže, draga mama ovde je divno i puno je toga novog, ja živim sa 6 kopejki a slon košta 20 kopejki. Draga mama, ja sam se snašao, imam neki poslić, dodajem još jednu kopejku u budžet, hladno je ugalj je 40 kopejki za mesec dana, ali slon je i dalje 20 kopejki.… Draga mama, sve je dobro, slon je i dalje 20 kopejki u Moskvi, ja zarađujem 10, i kad razmislim malo zrelije, šta će mi slon, dodam još 5 kopejki i za 25 kupim kokoš.

Stadosmo kod Staljinove prisilne gladi u Ukrajini, Vilijama Šabaza, uglednog profesora koji tvrdi da u Srebrenici nije bilo genocida, krenuli smo od toga da je Bajden konačno zločine nad Jermenima nazvao genocidom. Šabaz ne smatra genocidima ni Holodomor ni zločine nad Slovenima u Drugom svetskom ratu. Sve ovo ima veze sa Zapadnim Balkanom i Srbijom, i jačanjem srpsko-američki odnosa izdržite, doći ću do poente. Još par kopejki.

Za razliku od Šabaza, Rafael Lemkin, čovek koji je skovao pojam genocid i lobirao za usvajanje Konvencije o sprečavanju i kažnjavnju genocida, ocenio je, posle dužeg neizjašnjavanja, da je i Holodomor genocid. Sećate se iz prošlog teksta, usvajanje Konvencije pratile su teške političke borbe, ispale su političke grupe kao moguće grupe čije delimično ili potpuno istrebljenje se postiže genocidom, iako se spominju u UNGA Rezoluciji iz 1946. Lemkin, i drugi, „pustili su“ upravo Sovjete da ovo urade tokom usaglašavanja.

Staljin je, između ostalog, tvrdio da režim- SSSR- hoće da iskoreni ideološke neprijatelje, ali nikad formalno nije rekao-napisao da hoće da Ukrajince istrebi glađu. No svest o Holodomoru je očito bila razlog da se „zaštiti“ i prisilnu glad izbaci iz razmatranja šta će ući u Konvenciju kao način ostvarivanja genocidne politike.

Mnogi koji se pitaju zašto se tako dugo o Holodomoru tako malo znalo, te zašto se sada ne pokreće šira akcija obaveštavanja šire globalna javnosti, neretko dobijaju odgovor-nije bilo pisanih tragova -naredbe. Što bi rekao onaj iz klipa, a gde vam je pečat. Sovjeti su sami pričali da je bila suša, da je slabo rodila letina tih godina, ali gle čuda na njivama koje se graniče sa ukrajinskim, u Belorusiji i Rusiji, ni suše ni pada prinosa. Bila Velika depresija. Da, ali je Staljin itekako hranio radnike koji su učestvovali u „modernizaciji“. Kulaci su bili klasni neprijatelj, a Ukrajina sa svim svojim posebnostima je bila dokaz da Rusija nije velika kao što se predstavljalo i želelo.

I ako nije bilo napisao pomorićemo Ukrajince glađu, setite se jednog od načina realizacije genocida opisanog u Konvenciji: „Namerno izazvati takve uslove života grupe sračunate da se njima izazove fizički uništavanje grupe u celini ili delom“.

Otimanje letine, uskraćivanje semena, nedavanja hrane na bonove, dok se oteta letina prodaje drugima….. Ponovo vam sugerišem, pročitajte knjigu Anne Applebaum, dobitnice Pulicerove nagrade, Crvena glad-Staljinov rat protiv Ukrajine.

Za zakasnela saznanja o Holodomoru krivi su, delom, i „moji Ameri“. Ruzvelt, tada guverner Njujorka, poslao je novinara Valtera Durantija, dopisnika New York Times iz Moskve, takođe dobitnika Pulicera, da izvesti o stanju. Duranti je izveštavao o neuhranjenosti, lošoj situaciji, ali je suviše dugo negirao da je u pitanju organizovana glad. Ann piše i o tome kako je Staljin potkupljivao zapadne novinare, kako je samom Duranteu dao dva ekskluzivna intervjua koja su ga u Americi proslavila i kojekakve privilegije u neizrečenu zamenu za prećutkivanje okolnosti o nasilnoj gladi. Šta više, Durante je diskreditovao i minirao mnogo objektivnija izveštavanja mladog velškog novinara Gareta Džonsa, koji je razdrmao moskovsku zapadno-dopisničku močvaru tih godina. O njegovoj posvećenosti da izvesti o istini u Ukrajini 1932/1933. snimljen je dvehiljadite godine izvrstan film „Mr. Jones“.

Zastrašujuće je da informacije o gladi miliona, koje bi mogle odrediti i reakciju nekog spolja, toliko dugo zavise od nekoliko ljudi u totalitarnom sistemu. Ali je ohrabrujuće i koliko je posvećenost pojedinaca kao Jonesa delotvorna. Sloboda medija je bitna, zar ne.

Sam Lemkin, se o Holodomoru izjasnio eksplicitno tek 1953. na jednom skupu u SAD, organizovanom povodom dvadesetogodišnjice Holodomora. Verujem da je zadrška u njegovom slučaju bila stvar naučnika, pravnika, potreba da se sazna što više okolnosti pre izrečenog suda, koji kad ga on da ima globalnu težinu.

Ukratko, Lemkin procenjuje.“ Destrukcija ukrajinske nacije je klasičan primer genocida. U skladu sa Konvencijom, glad ukrajinskih seljaka, istrebljenje ukrajinske inteligencije i eliminacija Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve su bili metodi realizacije genocida.“
Eliminacija Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve. Let that sink in! I pre nego se naljutimo na Vaseljenski patrijaršiju što joj je vratila autokefalnost, ali i kad slušamo priče o zajedničkom „verskom i duhovnom“ nasleđu na Kosovu.

O Holokaustu, nacističkom genocidu nad Jevrejima tokom WW2, zna se i u Srbiji dosta. Nazovimo ga forme radi, mada se dešavao istovremeno sa zločinima nad Slovenima širom Evrope, Srbima i Romima u NDH, treći genocid na tlu Evrope u dvadesetom veku. Hrvatska je 2005. priznala, kroz dokumente Saveta Evrope, da je vlast Nezavisne Države Hrvatske počinila genocid nad Romima.

Šta je s nama? Ima li četvrtog genocida u dvadesetom veku na tlu Evrope? Da li je genocid nad Romima poseban, ili je deo četvrtog načinjenog u NDH? „Sloveni su širom Evrope isto bili žrtve Holokausta“ nije dovoljno, ako mene pitate. I mnoge Poljake. 

Videli smo i da su i Jevreji i Jermeni imali statuse u društvu u vezi sa trgovinom, finansijama…Stereotipizacija predrasuda i stigmatizacija nisu, naravno, uvek bezazlene stvari kao u slučaju vica o kineskoj vakcini i slatko slanoj klopi. I ukrajinski kulaci su se morali osiromašiti. Kakvu su imovinu, koliko plodnu zemlju, imali Srbi u NDH? To su četrdesete, Dalmacija zabit, nije bilo turizma kao sad.

Da li će Ameri, kada ali i kojim povodom paralelno (šta će biti uzrok a šta povod), priznati i Holodomor kao genocid? Zašto do sada nisu? Ne zaboravimo, usvojene su Kongresne rezolucije. I Bajden ga smatra genocidom, nije to malo. Kakve bi to imalo implikacije na međunarodne odnose? Zašto američki državni sekretar Blinken već koristi termin genocid nad Ujgurima u Sinđingu, za šta optužuje Kinu, iako zvanične dezignacije Stejt Departmenta nema? Kako se tačno i zašto na političkom Zapadu, u Americi posebno, bira redosled eventualnih priznavanja genocida koji nemaju, iz hronoloških ali i drugih razloga, formalne presude međunarodnih sudova? Srbija se drži izraelskih naučnika, spremnih da Jasenovac uporede sa Aušvicom, ili ga opišu gorim, ali izraelski naučnici su konzervativni kad su u pitanju drugi genocidi, iz osećaja posebnosti Holokausta, koji je razumljiv.

Danas je svetski dan slobode medija. Nekako istovremeno pričalo se o filmu Dara iz Jasenovca i velikom uspehu naše policije-hapšenju grupe Veljka Belivuka, osumnjičenog između ostalog za trgovinu drogom i surova ubistva. Obe teme su naravno, bitne, ali ipak, čak bi i banalizacija svega na većini jutarnjih programa, ma u većini medija generalno, morala imati neku meru. Dajte bar jednu reklamu između logoreičnog zaštitnika duhovnosti i patriotizma dok nas podseća na posebnu napravuza ubijanje Srba-srbosek- iz Jasenovca i na to da su se čak i nacisti zgražavali nad ustaškom krvoločnošću i drugog zapenilog o brutalnosti Belivukovog klana koji kašikama vadi oči, seče tela žrtava suprotnog klana, a i drugih, topi ih u kiselini, baca u Dunav, a odnedavno saznajemo i melje u mašini za industrijsko mlevenje mesa.

Malo vam je to NEDOSLEDNO UREDNICI I NOVINARI. A i kontraproduktivno. Svojevrstan The Act of Killing medija i teme.