Nisam siguran da li je bolje da te oslovljavam sa Aco brate ili Aco Brute. Mada u Srbiji od brata neretko nastane Brut, ali nikad baš nikad od Bruta brat.

Kao što si mogao primetiti nisam hteo da ti pišem pismo sve do trenutka dok me nisi lično pomenuo i pored činjenice da si moju televiziju pomenuo u više navrata, al sad kad više nisi samo kolega već i političar ne mogu, a da sa tobom ovako javno ne proanaliziram novonastale okolnosti.

Moram da te podsetim kao uvaženog novopečenog političara da sam već jednom napisao da ne kvari politika ljude već ljudi kvare politiku, ali ako ispadne da si ti u pravu i da je u Srbiji samo potrebno postati političar i da u tom slučaju ne moraš plaćati porez ja ću ti skinuti kapu i to onu kapu na kojoj piše da sam ja morao pre dve godine da prodam dobar deo svoje imovine kako bih do poslednje pare izmirio sve poreske dugove sa svim zateznim kamata.

Možda sam ja glup kad platih sve one poreze. Možda je trebalo samo da objavim da sam postao političar bez partije, bez članova, bez simpatizera i bez izbornih glasova. Ako je to uspešan recept Srbija će imati sedam miliona političara i praznu kasu ili je bolje reći neće imati ni ljude ni kasu.

Na trenutak mi se učinilo Aco moj, da si jedan od onih ludih Srba koji su u stalnoj dilemi da li je bolje obiti banku ili osnovati partiju. Ali ti si sve njih uveliko prevazišao i sigurno ćes biti prvi koji je uspeo da uradi i jedno i drugo. Neplaćanjem poreza opljačkaćeš državnu banku, a u isto vreme osnovaćeš stranku.

Samo pre dva meseca pričasmo o zajedničkim poslovima i ako se dobro sećam zasenio si me hvalospevima o Vučiću tako da sam se i sam čudio kako se ja nisam setio svih tih dobrih stvari na koje si me ti dobri Aco podsetio. A samo šezdeset dana kasnije kad ti je stiglo poresko rešenje i kad si se verovatno prvi put sreo sa dubinom sopstvene finansijske krize odlučio si da ti je samo jedan čovek kriv. A kriv je zato što neće i ne može državnim novcem da finansira tvoje gubitke.

Znaš dobro da znam kako stvari stoje, a i sam si mi rekao da si se oduzeo kad si sve sabrao. I sam znaš da 700 hiljada evra koje si dobio pre par dana od prodaje Storija neće ti rešiti ni deo problema. Nije logično Aco moj da pritiscima, ucenama, lažnim objavama, koprcanjem i batrganjem iscedis iz države novac koji nisi zaradio. Ali te razumem da drugi izlaz nemaš i da nisi razumeo da je danas sve drugačije nego za vreme Borisa gde si se često oslanjao na stih „al jedan poziv menja sve“ moje omiljene pesme „Hiljadu godina“.

Svojim bliskim saradnicima si rekao da te amerikanci guraju u politiku i obračun. Ali ja sam siguran da ti je neko loše preveo i ako ti je neko pomenuo obračun sigurno je mislio na završni račun ili na obračun neplaćenih poreza, a ne na medijski obračun. Jer kao što znaš i ja sam kao i ti za razliku od naših mnogih zajedničkih prijatelja proamerički orjentisan i siguran sam da Amerika nikada ne bi podržala ni u Americi ni van nje nekoga ko izbegava plaćanje poreza.

Bez obzira na tvoje utemeljenje u Hrvatskoj bio sam ubeđen da ćes postupiti po onoj staroj „ko tebe hlebom ti njega kruhom“ ali ne vredi , ti bez kamenja i fekalija prosto nisi svoj na svom.

I na kraju Aco moj dobri, nije ovo samo tvoj problem, korova ima svugde, ali Srbija je jedina zemlja gde se korov već decenijama zaliva.

Zabrinuto,

Željko Mitrović!