Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, kako saznajemo, pozivajući se na status bivšeg šefa države insistirao je po svaku cenu na sastanku sa službenicima Stejt Dipartmenta.
Primljen neformalno - bivši srpski šef države primljen je na kraći razgovor od strane službenika ne u službenim prostorijama, ne čak ni u ugostiteljskom objektu, već u jednom od vašingtonskih parkova.
Kako saznajemo, Tadić je tokom razgovora od američkih sagovornika direktno zatražio da mu pruže podršku u unutrašnjim političkim odnosima u Srbiji i za uzvrat ponudio spremnost za potpuno usklađivanje srpske politike sa onim što on smatra američkom politikom prema Balkanu. Sagovornike je podsetio na stare "zasluge", u godini u kojoj su pitanje BiH i KiM ponovo aktuelni.
Tadić je američke službenike podsetio na činjenicu da je upravo u vreme njegove vladavine Srbija napravila ključne "iskorake" ka smanjenju ovlašćenja RS, odnosno da je ukinuta Vojska Republike Srpske, na centralni nivo u Sarajevu prenete brojne nadležnosti, uvedeni centralni sud i tužilaštvo na nivou BiH, te da je za vreme njegovog mandata Srbija dala "konstruktivan" doprinos prilikama na Kosovu tako što su po njegovom nalogu razbijene srpske barikade na severu KiM, a glavni vinovnici istih, srpski izgrednici sa severa, stavljeni iza rešetaka.
Dajući pregled sopstvenog viđenja situacije na Balkanu (prilagođenog u potpunosti želji da dobije podršku za unutrašnje političko delovanje u Srbiji) Tadić je insistirao na tome da sve dok je Vučić centralna figura srpske politike međunarodna zajednica neće moći da ostvari ove svoje ciljeve koje je poistovetio sa "demokratskim razvojem regiona" i izrazio punu spremnost za saradnju i u procesu unitarizacije BiH i po pitanju KiM gde je obećao konkretne rezultate u smislu napredovanja ka "sporazumu centriranom na uzajamno priznanje".
U delu razgovora koji se odnosio na odbrambenu politiku Tadić se američkim sagovornicima žalio na "novi srpski militarizam" i "nepotrebno jačanje srpskih oružanih snaga", i ukazao na činjenicu da je Srbija napustila njegov koncept reformi Vojske, koji je dosledno sprovodio i kao Ministar odbrane i kao Predsednik Srbije, tokom koga je vojska "reformisana" sa nivoa od 110 na samo 10 uglavnom lako naoružanih brigada.
Iskusne američke diplomate, navikli na ovakva tužakanja i ponude političkih predstavnika balkanskih država, primili su, ne bez doze prezira, k znanju ovaj Tadićev nastup i prosledili ga na dalje odlučivanje svesni da je reč o pokušaju hvatanja pozicija pred bitku za sniženi cenzus od 3 odsto na izborima sledeće godine.
Ukoliko pređe cenzus, bivšem predsedniku izbori bi mogli da donesu i do 3.500 evra mesečno po poslaniku (Tadić se nada da bi mogao da osvoji i do 7-8 poslanika).
Govoreći o prilikama na opozicionoj sceni u Srbiji, Tadić je od američkih sagovornika tražio da utiču na njegove nekadasnje saradnike Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, za koje smatra da su u potpunosti pod njihovom kontrolom, da ne odbacuju javno i pre vremena njegove najave da bi se i sam mogao ponovo kandidovati kao zajednički kandidat bivših vlasti u Srbiji.
Bivši predsednik, nije se, iako to diplomatska praksa i običaji, ali i elementarni odnos postovanja prema sopstvenoj državi nalazu javio tokom boravka u Vašingtonu predstavnicima ambasade Srbije, u kojoj u ostalom osim Marka Đurica (SNS) službuju i diplomate zaposlene u ministarstvu po partijskom ključu upravo kao Tadićevi kadrovi, pokazavši i na taj način, pred domaćinima koji su ga primili u parku, svoj odnos prema državnim institucijama Srbije.
