Premijerka Srbije Ana Brnabić govorila je za Pink o razvoju naše države, izgradnji putne infrastrukture, kao i procesu imunizacije.
Brnabić je za Pink rekla da je izgradnja brze pruge veliki potencijal kako za građane Srbije, tako i za privredu
- Krajem godine završavamo deonicu Beograd - Novi Sad brze pruge Beograd - Budimpešta. Stižu nam već prvi super brzi vozovi i građani će brzo moći da vide kako to izgleda. To je potpuno jedna drugačija zemlja. Beskrajno se radujem. Potencijal je neverovatan za naše građane, za našu privredu, živimo kao u najnaprednijim zapadnoevropskim državama - navela je Brnabić.
Predsednica Vlade Srbije je navela da izgradnjom brzih pruga više neće biti nezamislivo da ljudi žive u Nišu, a rade u Beogradu.
- Zamislite kakav je to potencijal i da se ljudi ne doseljavaju u velike centre i da ostaju u mestima gde su rođeni ili da se odseljavaju u manja mesta zbog kvalieta života, lepša sredica za odrastanje dece - navela Brnabić.
Velike promene se dešavaju i u ovom momentu kada razgovaramo. Više od 1.000 ljudi je na gradilištima širom Srbije, a već od maja otvramo jedno novo izuzetno važno, a to je Fruškogorski koridor.
Prvu dozu vakcine primilo 34 odsto građana
Govoreći o vakcinaciji, Brnabić je navela da je u Srbiji makar jednu dozu vakcine primilo 1.955.260 osoba, odnosno 34 odsto punoletne populacije.
Foto: TV Pink Printscreen
Plan je da do kraja aprila bude vakcinisano 2.100.000 ljudi.
Sa obe doze vakcinisane su 1.324.542 osobe, ili 23 odsto punoletnih.
Ona je navela da se nada da će svi zadržati ozbiljnost i odgovornost, kako bismo do kraja maja i tokom juna došli do onog broja vakcinisanih, makar prvom dozom, koji će nam obezbediti da kraj juna dočekamo bezbedni.
Brnabić je primetila i da je antivakserski lobi jak u svetu, ne samo u Srbiji, ali je odala priznanje građanima zbog njihove odgovornosti, jer je i pored svega, gotovo dva miliona ljudi vakcinisanih makar jednom prvom, a da pritom, kako kaže, nadležni nisu "ušli" u sve lokalne samouprave, do svakog doma zdravlja.
- Jutros smo razgovarali o tome kako da dođemo do ljudi, šta još može da se uradi. Pokazali smo ozbiljnost, ali potrebno je da dalje apelujemo i više komuniciramo sa ljudima, da i oni koji imaju alergije mogu bezbedno da s evakcinišu, kao i oni koji planiraju potomstvo. Moramo dodatno da razgovaramo sa ljudima, da im priđemo - rekla je Brnabić.
Dodala je i da veruje da ima oko 500.000-600.000 ljudi koji žele da se vakcinišu, ali ne mogu da priušte sebi da odu u neki veći grad na vakcinaciju.
Podsetila je da je Beograd odličan u vakcinaciji, posebno tri opštine Stari grad, Savski venac i Vračar, dok su sa druge strane opštine poput Lajkovca, Žagubice, Mionice, Tutina, Novog Pazara gde mora više da se učini.
Poseta Vučića značajna, sa nestrpljenjem očekujemo nastavak dijaloga
Brnabić je ocenila da je poseta predsednika Aleksandra Vučića Briselu značajna sa mnogo aspekata, ekonomski i politički, među kojima je i nastavak dijaloga sa Prištinom koji srpska strana, kako je rekla, sa nestrpljenjem očekuje.
Ona je istakla značaj dogovorenog projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Niša i dalje do granice sa Severnom Makedonijom.
- Kada budemo imali tu prugu, koju je predsednik Vučić ispregovarao u Briselu, neće biti čudno da neko živi u Nišu i radi u Beogradu, a bilo je nezamislivo - rekla je Brnabić.
Navela je da posete Briselu nikada nisu naročito lake i dodala da je ovo prvi put da je čula predsednika Vučića da mu je ta poseta bila prijatna i lepa.
Govoreći o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, koji se očekuje 11 maja, rekla je da Srbija u ovom trenutku nema nikakvih drugih očekivanja osim da se implementira ono što je potpisano Briselskim sporazumom, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.
- Tek kada se implementira ono što je već dogovoreno, možemo da razgovaramo o nekim drugim stvarima - rekla je Brnabić i dodala da Srbije sa nestrpljenjem očekuje nastavak dijaloga sa Prištinom.
Ranija vlast prodala sve, mi štitimo resurse
Brnabić je istakla da je pitanje zaštite životne sredine tema u vezi koje je vlada od 2014. mnogo uradila. Upitana da prokomentariše zahteve vođa pokreta "Odbranimo Staru planinu" i rok da do 1.maja odgovori na zahteve "ekološkog ustanka", navela da je imala dug sastanak sa nacionalnim konventom upravo na temu zaštite životne sredine. Naglasila je da je to jedna od tri ključna prioriteta njene vlade. - Nema bolje teme koja pokazuje nebrigu prethodnih vlasti, čije predstavnike vidimo u navodnim ekološkim ustancima. Od 2014. mi smo samo u postrojenja za odsumporavanje u termoelektrane uložili oko 600 miliona evra - objasnila je ona. Brnabić je podsetila da je Aleksandar Vučić, kada je došao u vladu 2014. počeo da gradi prvi filter za odsumporavanje u termoelektranu Kostolac, a posle toga u elektrani Nikola Tesla blok A, a aktuelna vlada je 1.decembra pokrenula izgradnju u Bloku B. Kada je reč o Rio Tintu, objasnila je da je ta kompanija u Srbiju došla 2004.godine, i da su tada dobili dozvolu za geološko istraživanje na teritoriji Loznice. - Punih 17 godina je Rio Tinto na Drini, on nije tu od juče, niti tek od kada smo mi na vlasti. Od 2004.do 2012. izdato je devet rešenja o proširenju istraživanja, a 1.februara 2012. izdato je rešenje gde se odobrava da krenu u izvođenje radova po uzimanju uzoraka, bušotinom velikog prečnika. To je odobrio tadašnji ministar Oliver Dulić - podsetila je Brnabić. Ukazala je da tadašnje vlasti nisu razgovarale sa Rio Tintom o investicionom ugovoru, koji bi regulisao šta će Srbija dobiti ako nešto nađu, a nisu ni plaćali nikakvu naknadu za istraživanje. Naknada je uvedena tek 2012, a na ozbiljan način 2016, dodala je ona. - Danas kada vidite Mlađana Djorđevciha ili čitate šta piše o ekologiji, Dragana Đilasa, Mariniku Tepić, Zorana Lutovca kažete čekajte vi ste dali sve te dozvole. Niste tražili ni jedan dinar za Srbiju, za lokalnu zajednicu gde su vršena istraživnja. Sve to je urađeno tek kada je odgovorna vlast došla, a sada nas optužujete za Rio Tinto. To je licemerje neverovatnih razmera - poručila je Brnabić. Prokomentarisala je i zahtev da se prekinu ugovori o korišćenju vodoizvorišta. - Sva prava na eksploataciju naših voda su prodate u periodu između 2002. i 2011. Prva su prodata 2002. slovenačkoj Kolinska koja je stekla vlasništvo nad palanačkim Kiseljakom, a 2005. Koka Kola za 21,5 miliona evra kupila je srpsku fabriku Vlasinka, koja je proizvodila mineralnu vodu Rosa. Sve to je urađeno bez javne rasprave, a sada nama spočitavaju - kazala je premijerka. Brnabić je istakla da je sada u situaciji da neko od nje traži da nacionalizuje nešto, čime bi poslala poruku da je naša država nestabilna i nesigurna. - To od mene traži neko sa ulice ko je sve to prodao - konstatovala je ona. Rekla je da se ne stidi nijedne stvari koju je uradila, jer je sve što je njena vlada radila bilo u interesu građana, zaštiti građana i naših resursa. Ukazala je da ova vlast nije prodala ni beogradski aerodrom, već ga dala za velike pare u zakup, sa obavezom da kompanija koja ga je uzela u zakup izgradi novu pistu, modernizuje aerodrom, i posle 25 godina ga vrati našoj državi. - A oni su sva naša vodoizvorišta prodali za 60 miliona evra - zaključila je Brnabić.
