Kao što to uglavnom biva, bivši režim jureći svoj rep uporno istura najveće lopuže da govore o imovini, najveće bitange da pričaju o pravu, najveće kukavice da prete revanšizmom. Mrtva trka između Đilasa, Jeremića i ostatka ekipe u navedenim disciplinama čini Jeremića sve nervoznijim, kao da mu rasplamsava želju da pokaže: da u svemu tome ume da bude gori od ostalih.

Pa zato danas urliče i zapomaže na temu revanšizma, rešen izgleda da se revanšira i svojoj familiji zbog toga što je devedesetih drmala Jugopetrolom, a malom Vuku od narodnih para udesila da se provodi po inostranstvu. I svom razrednom Tadiću, što ga je preko veze doveo na državne funkcije i dao mu u ruke da upropasti sve oko Kosova i Metohije, a pride i izbruka Srbiju za sva vremena hvatajući se u kolo sa međunarodnim lopovima od Lozoje do Hoa i natrag. Odmah za njima Jeremić će da se revanšira i Draganu Đilasu, sa kojim je skupa predvodio kriminalnu organizaciju ovdašnjih lopova po sopstvenom priznanju, okupljenih u po zlu čuveno žuto preduzeće, koje je pola miliona ljudi ostavilo bez posla i pozatvaralo fabrike po Srbiji, a sebe obezbedilo milionima rasutim po belom svetu. Dodatno, Đilasu će izgleda i da se revanšira zato što mu je ušao u atar, pa se danas više ne zna ko je veće muljačine napravio preko Hongkonga – Jeremić ili Đilas.

Kad sve to završi, Jeremić će „pedantno i nemilosrdno“ da se revanšira tužiocima i sudijama koje su on i ostatak žutog kartela lično birali. Jer samo zahvaljujući toj okolnosti oni još uvek nisu odgovarali za pljačku i zla naneta narodu, samo zbog toga još uvek nisu u zatvoru. To je - jedini razlog. I Jeremić pokazuje da postaje sve više svestan te činjenice - svakim novim izlivom besa zbog svoje očigledne političke beznačajnosti, svakim danom koji provede daleko od vlasti i nove šanse za bogaćenje bez rada. Svaka nova nervoza i javni nervni slom mu šalju upravo tu poruku.

Najveće lopovčine i bitange koje je Srbija videla i dalje se – javljaju same. Đilas, Jeremić i ostatak ekipe, bukvalno se trude da ih kao takve Srbija ne zaboravi. Bez brige, to ne može da se dogodi: baš zato što Srbija pamti i vas i vaša zlodela – vi ste danas na krajnjoj političkoj margini, baš tamo gde vam je mesto. Urličite iz ćoška i revanširajte se međusobno do mile volje, sa vašim talogom poštena Srbija više nikad neće da ima posla.