Znate li onaj vic o ruskom uzgajivaču mačaka iz doba SSSR-a? Piše on u svoj dnevnik-danas se Mašenjka omacila, rodila je sedam predivnih rusko plavih mačića i svi su komunisti. Dragi dnevniče, mačići su već desetak dani stari, lepo napreduju, dvoje je progledalo. Dragi dnevniče, evo već dve nedelje kako se Mašenjka omacila, još dvoje mačića je progledalo, troje su i dalje komuniste.

Jednom sam negde izjavila da bih u sledećem životu htela da budem mačka. Na to je moj drug Petar, kome inače sasvim dobro ide u životu zahvaljujući vlastitom mu trudu i posvećenosti bez obzira na vrlo složene početne uslove koje mu je život uvalio, dodao-ja bih hteo da u sledećem životu budem Jelenina mačka. Da, priznajem, razmažene su i obožavane. Kad nemam koga drugog trenutno, deca me kanselovala.

Opet, malo je nedostajalo da jutros, negde oko treće kafe, iz krila i nirvane greškom ne izbacim Tiggy-ja grabeći daljinski da pojačam ton. Ukapirah, naime, još onako krmeljava ko Mašenjkini mačići, jer se još ne znaje šta javlja radio dal sam naša il njina, da prisustvujem nekoj mini istoriji.

Šta bi? Kod Sarape Zoran Ostojić i još neki wanna be Mosad sa photo brown naočarama, razvaljeni od Milice Đurđević i Stevice Deđanskog. Još nisam razumela tačno zašto novi Galijašević nosi naočare u studiju, kod nas iz VOGUE škole i to i šeširi zabranjeni unutra, osnovano sumnjam da se plaši da ga neki Mitrovićev gadžet ne hakuje, uzme mu podatke o zenici oka i tako ne upadne u neku Izraelsku nuklearku, kad pogubi nit koja je nedelja i koji je hit. Đurđević ih razvalila sa svojih istih deset talking points koje prodaje bilo gde i u sučeljavanju s bilo kime i tri iste fore naučene ne nekom kursu ODKB tipa „što ste nervozni evo vam magnezijum, nemate argumente ja vas razbih činjenicama, jeste li to naučili na nekom NATO seminaru“.

Ostojić, tu se ruka prvi put zatresla malo je falilo da Tiggy-polijem kafom, kaže ma razlika je što se Nemačka denacifikovala, oni sad imaju pravo da popuju, da, da, devedesetih je bio nacionalsocijalizam na sceni u Srbiji. Danijele Goldhagen i Sonja Biserko, da li mirno spavate. Još se smirila nisam, kaže wanna be Mosad, iz onog krila scene slagača geoplitičkih vektora koji delove Srbije optužuje za „rusopatofiiju“, da dotuče ugled Rusije u očima srpskih domaćica, mačkarki i ostalih dobrovoljnih učesnika u PINK imitaciji života, u Rusiji tuku žene. Zagrcnuh se onoliko, morala sam i Tiggy-ja da pomerim iz krila. A što vi mučite crnce.

Kažem sebi, tako ti i treba, kaznio te Ričard Dokins kad varaš u istom vremenskom terminu reprizu Laure Ingram i Hanitija na FOX-u. Sreća, okrenuh kad je Laura pozdravljala Dineša Desuzu. Sećate se pametni trampovac koji kaže- Amerika je velika, između ostalog, i zato što je prva razdvojila crkvu i državu i naučne rezultate počela da koristi u masovnoj proizvodnji. Tema: zloupotrebe rasnih pitanja u SAD; suđenje Šovenu; nasilje BLM; kampanje za smanjenje budžeta policiji; tvrdnje da u Americi vlada sistemski rasizam i dalje. Spring issue 2021. „Racial industrial complex“ reče Laura, sve što ja želim da postanem kad kidnem iz svoje imitacije života samo levo od centra, i ja se po treći put jutros šokirah. Ovog puta zato što se slažem s njom.

Kod nas tu vrstu kretenizacije javne scene predvode loše imitacije aktivista i dobrih USA NVOs, omađijani Milom Đukanovićem i Bebom Popovićem. Njima ne zameram, našlo pa zašlo. Nisam se ničemu ni nadala, za Crnu Goru u NATO hvala, ja cenu insinuacija o Vanji Ćalović ne bih platila a crkla bih da vidim Srbiju u NATO. Gledam i uživam u nastavku serije-ulazak NATO u Crnu Goru. Gospodin Dritan Abazović.

Naletimu jutrošnjem prelistavanju Interneta i TV i na Đukanovićevu najnoviju izjavu o Srbiji, samo mi je još ona nedostajala jutros. Evo i vama da zagorčam dan: „Pokušajmo da se prisetimo jedne štete i žrtve koju je crnogorski nacionalizam izazvao. Izgleda mi čudno i nerazumljivo to što predsednik Srbije sebe poistovećuje sa Srbijom, a Srbiju sa velikosrpskim nacionalizmom. Pod plaštom zaštite prava ugroženog srpskog naroda u regionu ugrožava se stabilnost regiona“.

Ne možemo, u pravu si Đukanoviću, jak ti argument kao Ostojiću i wanna be Mosadu. Nismo u stanju da provalimo da si i ti onda prešao iz keca u dvojku, iz komuniste u velikosrpskog nacionalistu, da se to tad tako fakturisalo. Jedno od Mašenjkinih mačića skrenulo levo kod Albukerkija. Bilo lukrativno tad šta li je? Ista matrica spina, crnogorski i kosovski nacionalizmi su romantični-mirno-identitetsko gradljivi, za razliku od hegemonističkog srpskog i prethodnih izama Albanaca i ondašnjih Crnogoraca. A to što smo se međusobno, tako romantični i mirni, tri godine pre samo par godina oko dve livade na gudurama Prokletija, ili čega već, preganjali dok smo granice demarkirali i NATO zajebavali, to je sve zbog romantičnog mirnog nacionalizma, ua pomeranje granica. Ai pre toga pobili smo 2500 Srba i drugih ne-Albanaca, omaklo se ko Gotovini i Markaču, margina grešeke nediskriminatornog gađanja.

Nije zato ni ironija da Nebojša-kolumnista-glasila-zemunskog-klana-Identiteta-Medojević sad sugeriše da se ispita uloga ondašenje Crne Gore, isto sa Đukanovićem na čelu, (Milo, Lavrove!) u genocidu u Srebrenici. Zato meni ni ruka sa šoljom kafe ne zadrhti više kad slušam Šešelja kako spominje proterivanje bosanskohercegovačkih izbeglica iz Crne Gore devedesetih natrag u BiH, mimo svih odredbi humanitarnog prava.

Ali „one“ Crne Gore nije to isto, mi smo u NATO, ovo je ona Crna Gora pre i posle Podgoričke skupštine koju ne priznajemo, ali Badintera koga smo dobili na osnovu istog sleda istorije baštinimo. Milo-Lavrove! Samo čekam da Đukanović kaže da u Srbiji tuku žene. U pravim liberalnim demokratijama NATO tipa, a ne lošim imitacijama NATO članica, itekako se vrše popisi i po konfesionalnom i po etničkom osnovu. Da bi se ispravile nenamerne greške, a kamo li tendenciozne marginalizacije poput onoga što se radi Srbima u Crnoj Gori. Pri tom se to pravda „građanskim konceptom“ iste, kao da to isključuje jedno drugo. Kakav komunista, takav, nacionalista, takav i liberal. Ko to radi, eto mu novog konstutivnog naroda u idućoj instanci, legitimno. Đukanović i Popović (opet i opet…) kanselovani. NATO nije omacila Mašenjka.

Imitacija života je predivna američka melodrama (i knjiga i film i rimejk) s kraja pedesetih, iz perioda kad se holivudsko industrijski kompleks tek drznuo da otvori pitanje rasizma u Americi, pa su producenti, da se vlasi i Basara ne dosete, umotali priču u šlajšteće kostime i srceparajući žanr. Ima u filmu i jeziva priča o odnosima majki i ćerki, pa mi je i zato bitan. U filmu se pojavljuje, kao članica hora, Mahalija Džekson, kraljica gospela. Kako kaže Wikipedija- Mahalija Džekson -Solistica iz zbora.

More, Milićko solisto bez zbora, što si nervozna pa uzela Mila na zub, uzmi magnezijum, obećala si non paper. O Kosovu? Evo spoil alerata-zove se Model dva Leposavića.