Politički predstavnici kosovskih Albanaca i dalje nisu sproveli nijednu odluku iz Brisela, ali sagovornici 'Novog jutra' ističu da je važno to što se danas pitanje Kosova ne posmatra kao završena stvar, već se o njemu razgovara.
Danas je tačno osam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, a i ova "godišnjica“ prolazi kao i sve prethodne - bez formirane Zajednice srpskih opština na Kosovu, što je bio jedan od ključnih elemenata dokumenta koji je parafiran uz posredovanje Evropske unije.
Dražen Ostojić, urednik Srpskog telegrafa kaže da je dobro to što se danas uopšte priča o Kosovu. Podseća da smo bili u situaciji da se pitanje KiM zatvori, u smislu da je nezavisno, ali da je ova vlast u poslednjih devet godina uspela da ovu temu vrati na sto.
- Uspeli smo da aktuelizujemo pitanje Kosova i da nastavimo da se borimo za naš narod u južnoj pokrajini – kaže Ostojić za „Novo jutro“.
Ističe da je, na sreću, Srbija ojačala i da je njena pozicija u svetu sada znatno jača.
- Iako od 2013. godine nema posebnih pomaka po pitanju KiM, barem nema ni uspeha u njihovu korist. Mislim da će u skorije vreme sve doći na svoje mesto, da će naš narod biti zaštićen i da ćemo dobiti ono što nam pripada. Moraju da shvate da se Kosova nikada nećemo odreći i ta politika Srbije je sada jasna – kaže urednik „Srpskog telegrafa“.
Analitičar Branko Radun kaže da imamo jaku podršku Rusije, između ostalog i po ovom pitanju. Podseća da je upravo Rusija u Savetu bezbednosti blokirala rezoluciju o Srebrenici kojom bi se nad Republikom Srpskom i Srbima nametnuo žig genocida.
- Rusija je više puta demonstrirala podršku našoj zemlji i narodu i to nije ništa novo, a najave da bi se ona uključila u dijalog Beograda i Prištine nisu iznenađujuće – kaže Radun za Pink.
S druge strane, zapad ne želi Rusiju kao deo procesa, pa su i izmestili pregovore iz UN u Evropsku uniju, kako bi ona bila moderator razgovora između Srba i Albanaca.
- Dosta su radili na tome da se Rusija izbaci iz pregovaračkog procesa i nije samo stvar u tome da bi Rusija bila na strani Srbije, naprotiv, bila bi samo realna i objektivna, već bi težila ka pronalasku održivog rešenja, koje je ujedno i pravedno – kaže Radun.
Više o ovoj temi pogledajte u nastavku: