Nemačka potvrđuje svoju inicijativu na Zapadnom Balkanu, koju je započela pre četiri godine iniciranjem Berlinskog procesa i postoji strateška odluka Evropske unije da se ovaj region korporira u Uniju, rekla je predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.

Ona je dodala da očekuje da se 12. jula u Trstu na Samitu o Zapadnom Balkanu, koji se održava u okviru Berlinskog procesa, pronađe konsenzus za projekte o kojima je razgovarano.

- Očekuje se da će oko ove teme postojati konsenzus, očekuje se donatarska konferencija koja bi okupila sve zemlje EU, ali i EFTA, Evropski ekonomski prostor, koji bi omogućio da se određen fond formira - rekla je Joksimović.

Joksimović je dodala i da očekuje da se odobre finansije za projekte o okojima je razgovarano tokom Berlinskog procesa, od kojih je najznačajniji izgradnja auto-puta od Srbije do Albanije i Kosova i drugi krak koji bi išao do BiH.

- Sve su to pozitivni projekti, i teme od vitalnog značaja za napredak regiona,a ekonomija je jedan od ključnih problema koji koči napredak zemalja Zapadnog Balkana za ulazak u EU- ocenila je ona.

Ona je istakla da je važno da se ekonomski osnažuje Zapadni Balkan.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije je rekao da EU ne može da funkcioniše bez Srbije i ocenio da u mnogim oblastima traži od Srbije da se ponaša kao članica EU.

Zečević je rekao da je Begzitom otvoren put zemljama Zapadnog Balkana da uđu u EU.

PROČITAJTE JOŠ: Predsedništvo SNS danas i o mandataru

-Mi bi trebalo da budemo dotirani iz EU, i ideja o Maršalovom planu je odlična, ali zavisi od veličine tog fonda, da li će biti dovoljan, jer nama fale sredstva, mi smo daleko od država Evrope – ocenio je on.

Joksimović je rekla i da je Bregzit doveo do negativnog trenda, koji EU pokušava da okrene u svoju korist.

-Na nama je da u trenutku kada EU radi na svojoj konsolidaciji da se uključimo u debate i konstruktivnim predlozima omogućimo da sutra naš ulazak u Uniju bude bolji i pod boljim uslovima – ocenila je Joksimović.

Govoreći o procesu proširenja, Joksimović je rekla da ne smatra da on ne beleži napredak jer bi Srbija u junu trebalo da otvori dva nova poglavlja što govori o tome da postoji kontinuitet i određeni tempo u tom procesu. Podsetila je i da bi ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović danas u Briselu trebalo da potpiše donaciju od 66 miliona evra kroz IPA fondove.

Zečević  je rekao da "EU ne može da fukcioniše bez Srbije, da nije zaokružen prostor bez nje".

On je ocenio da je ideja o Maršalovom planu odlična, ali da zavisi od veličine fonda koji Srbija može da dobije i dodao da prema nekim procenama, Srbija u pristupnom procesu, dobija manje para nego države centralnoistične Evrope do 2004. godine, kao i cda je to jedan faktor koji ograničava razvoj. On je ocenio da bi Srbija koja je izašla iz rata, sankcija, upravo trebalo da dobije donacije EU.

On je dodao i da je ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa se dodatno liberalizuje protok robe u regionu, dobra i dodao da treba ulagati u auto-puteve i energetiku, ali i odstale infrastrukture.

-Nemačka najviše investira u Srbiji, ali mi imamo potrebu za još, jer je još visok nivo nezaposlenosti. Mi smo ekonomski potpuno vezani za EU, jer 67 odsto razmene je iz EU, od čega je samo 20 osto region.

Joksimović i Zečević su rekli da u Srbiji najviše investiraju Nemačka i Italija, aiako je percepcija naše javnosti potpuno pogrešna o tome ko su kod nas najveći donatori i davaoci kredita. Ona je dodala da je i EU shvatila da se u Srbiji mora pojačati svest o tome koliko je EU spremna da da.