Danas se navršava 15 godina od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije.
Milošević je umro od infarkta u pritvoru Tribunala u Hagu, tokom suđenja za navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Metohiji i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Milošević je odveden je u Hag u strogo poverljivoj akciji, za koju je znao mali broj ljudi. Izručenje Miloševića Hagu je izazvalo političke sukobe i napetosti u Srbiji, a tako je Demokratska stranka postala jedina partija koja je predsednika svoje zemlje uhapsila i jednostavno predala Hagu.
- Znate li da je danas Vidovdan - ovim rečima se predsednik SRJ Slobodan Milošević obratio policajcima koji su ga poslali u Haški tribunal sa lisicama na rukama.
Foto: Tanjug AP
Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković u Požarevcu.
Posle višečasovnog oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani koja je protekla bez verskog obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice, jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne garancije za svoju bezbednost.
Miloševićeva supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003, a sin Marko je otišao odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije.
Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS, SRS, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, poslanik Dume Sergej Baburin i general Leonid Ivašov, kao i bivši američki državni tužilac Remzi Klark.
Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana kovčeg s telom je bio izložen u Muzeju "25.maj", u okviru muzejskog kompleksa u beogradskom naselju Dedinje.
Hiljade ljudi su prošle pored kovčega. Istog dana se više desetina hiljada pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo ispred Narodne skupštine u centru Beograda, gde je na bini bio izložen kovčeg s njegovim telom.
Svi se sećaju njegovih govora
Miloševićevi govori su bili karakteristični po tome što ih uglavnom započinjao sa "Dragi građani" i završavao ih sa "Živeli." Opšte je poznat i prepričavan govor koji je Milošević održao na Gazimestanu prilikom proslave 600. godišnjice Kosovske bitke. Govor počinje formulom obraćanja uobičajenom u komunističkom svetu: "Drugovi i drugarice", a već u prvoj rečnici kaže ono što komunistički lideri pre Miloševića nisu govorili - da zemlja u kojoj žive ima srce u jednoj svojoj pokrajini, na Kosovu.
Inače, Milošević znao je i da ispriča i vic i da bude opušten u neformalan.
