Spolja gledano, situacija je složena a paranje džempera za par metara vunice vlasti u Srbiji ili četiri opštine je vrlo rizično. No situacija nije neočekivana, kovid ju je samo ubrzao i ko zna zašto je to dobro. Ali je sigurno mudro prevesti je u korist širih interesa svih građana Srbije i stabilnosti u regionu.

Poslednjih par godina mnogo je donatorskog novca sa Zapada posvećeno analizi „malignog ruskog uticaja“ i potvrdi da je „Srbija ispostava Kine na Balkanu“. Zaključci su uglavnom bili da državno rukovodstvo vodi politiku otvorenih vrata za te forme uticaja. Mnogo je dokaza da to jeste bila politika u periodu kad su pro-kremaljske i-ili desničarsko-nacionalističke snage, ruske i regionalne, pravile paralelnu strukturu „otvorenom društvu“. Ideja je bila zloupotrebiti ostvareni nivo sloboda i otvorenosti Srbije da bi se pervertiranim formama – ruskom verzijom otvorenog društva- smanjio nivo dostignutih sloboda.

No taj talas je nekako stao, jer istinska meka moć se očitava u atrakciji, prijemčivosti ideje i trenda, i za nju je potrebno više, mnogo više od pukog klijentelizma i mišljenja da će izveštaji zilion kineskih tink tenkova koje treba angažovati „promeniti sliku Srbije u SAD“, kako sugerišu „eksperti za bezbednost“ iz paradržavnih institucija. Potrebno je i mnogo više vremena da ona da rezultate, pa su zatvarači srpskog društva odustali od tog pristupa i prešli na konvencionalnije metode, viđene na Krimu na primer.

No, problem je što taj novi trend, novi MO ruskog uticaja otvarači srpskog društva nisu hteli da uoče (nadam se da nisu znali, manje bi strašno bilo). Nije se, naime, uklapalo, u unapred zadati okvir koji se trebao popuniti sadržajem o Vučiću kao reketašu političkog zapada, Putinovoj marioneti i Šipingovom PR čoveku za Evropu koji iako je autokrata i ubica srpskih medija i demokratije ima da preda Kosovo korsiteći upravu te inkriminišuće okolnosti-moć i vlast. Koje licemerje.

Ta metoda „malih zelenih ljudi“ kao i sajber napadi ne poznaju geografiju i konvencionale mere prevencije, pa su argumenti šta će Srbija u NATO kad je okružena NATO na primer sasvim glupi i opasni, dok ima zilion validnih argumenata šta i kako dalje i bez članstva u NATO. Da, može se zatvoriti vazdušni prostor, blokirati ili ne isporuka ruske vojne pomoći vodenim ili kopnenim putem, ali šta je sa slučajnim turistima, radoznalim posmatračima nasilnih demonstracija u Srbiji prošlog leta koje je zdušno podržavao Mlađan Đorđević? Nije bitno samo da li su navijači bili uključeni, već i to kako se načelno gleda na nasilan upad u parlament!

U samoj Vojsci RS postoje strukture koje smatraju da bi kompromis oko Kosova bio izdaja i da zato vojska treba da preuzme stvar u svoje ruke i sve to javno govore na skupovima spomenute navodne opozicije, koja o stanju ugrožene demokratije BTW priča Tanji Fajon. EU je očito mnogo manje zainteresovana za male zelene ljude koji idu u rusku Dumu i uspostavljaju saradnju sa najvećim asocijacijama ruskih veterana, bave se politikom kao aktivna vojna lica, ili sa dubioznim statusom, i to na mestima na kojima Đorđević i Co upadaju u RTS, iako im je to zakonima Srbije zabranjeno nego za stanje jedne velike korporacije pridruženih joj medija? Koje takođe imaju vrlo loš periferni vid. Da li se išta od toga moglo podvesti makar kao „ruski uticaj“ koji ide mimo proklamovanih interesa Srbije i Vučića na vlasti? Sećate se onog podmićivanja pripadnika naših OS? Zašto nije?

I Bajden će naravno nastaviti saradnju sa Saudijskom Arabijom i pored ubistva novinara Kašogija i sve očitije veze saudijskog princa u vezi tog slučaja. To je međunarodna politika, to je gledanje svojih interesa pre svega. I zato ne treba da čudi i što Vučić kaže prešli smo preko toga ( GRU korupcije pripadnika naših OS, pitanje je i ko je koga iskoristio oko nemira u Crnoj Gori onomad) i što pokušava da Sputnjik V pravi u Srbiji. Interes Srbije, nove neočekivane geopolitičke okolnosti u kojima se snašao mnogo bolje nego mnogi drugi. On je na čelu države tako treba, ali analitičari, komentatori i mediji bi morali doslednije i javnije da sagledavaju situaciju. Građevinska dozvola za kovid bolnicu!

I kad smo kod „malignih uticaja“ šta je sa regionom? Kad Dačić i Vulin govore da ovih dana najveće zlo dolazi iz Crne Gore nije nužno reč o miniranju crnogorskog NATO članstva odmah i velikosrpskoj hegemoniji. Oni itekako znaju koliko su srpsko-crnogorske „poslovne“ i političke veze, pogotovu u sistemima bezbednosti, jake bez obzira na Lajčakovu podršku ubrzanom stvaranju nacije. Čudno je koliko se malo njegova uloga u crnogorskom referendumu za nezavisnost spominje! Daćić i drugi su često ukazivali na to kolika je disproporcija broja Srba u Crnoj Gori u odnosu na mesta u javnoj administraciji. Što se skarabudži na početku kljakavo ni NATO članstvo ne može sve da ispravi, dapače pod tim izgovorom se koješta loše radilo. I nije bilo očito bitno kad je Crna Gora ušla u NATO, nego kad NATO u Crnu Goru.

Naravno da nije sve što se dešava u Crnoj Gori miniranje NATO i stvaranje „srpskog sveta“. Dikićeva sudbina baca zanimljivo novo svetlo i na tu priču. Ima nešto i u klasičnim kartelima i dva oka u glavi da ga jebeš. Sto srpskih- crnogorskih pravoslavnih crkava, akademija i dijalekata, 5 jezika u zvaničnoj upotrebi, vikendnica, rođaka, dosijea, a korona udarila. Turizam i ugostiteljstvo ne rade, nema utakmica, pranje para otežano, kretanje otežano, mala bara puno krokodila….. Sećam se za vreme Đinđića kad jedan otac iz Požarevca za svoja dva pobijena sina kaže:“Ne znam, fini momci, išli su na poslovni put u Kolumbiju.“

Kao što ima nešto u činjenici da se sistem bezbednosti koji se deset godina pod sankcijama UN kriminalizovao i mimo ratnih zločina. Što švercom državnim, što šurovanjem sa paramilicijma, i ne može se to dekriminalizovati tek tako, a o demokratskoj kontroli i da ne govorimo. Nisu oficiri i inspektori čistačice (ništa lično) ili kompjuteraši koji rade bez škole iz kuća, potrebni su obuka, činovi, provere, ne mogu se tek tako smeniti, novi promovisati.

A DEA ko DEA. U svakoj američkoj seriji gledamo kako međuagencijska saradnja raznih sa tri slova baš i ne fukcioniše, a ni njihova sa onima sa dva slova ministarstvom spoljnih i odbrane. Na to dodajte neuobičajenu prethodnu administraciju u SAD, i još neuobičajeniju okolnost da se Srbija malo okravila prema SAD, možda i zbog nade oko mikro kompromisa oko Kosova. Mnogima se ni Tramp ni Srbija na zapadu, ili Vučić i dalje na vlasti, ni kompromis oko Kosova nisu uklapali u agende, i eto možda i DEA snajka DEA.

Drugi se nisu snašli poput Vučića, iako mu je mnogo više frontova otvoreno, pitanje ustrojstva BH takođe, eno ih i dalje na sankcijama i za Trampa i posle. Ko zna s kim oni šuruju i zašto po Istočnom Sarajevu.

I jeste Srbija pojačala ali i diversifikovala politiku modernizacije OS, u sred „očekivanja“ da se „kompromisom“ normalizuju odnosi sa Prištinom to jest da priznamo nezavisnost tek tako, iako imamo solidan slučaj, jake argumente za kompromis koji bi nas ostavio na putu EU. Koja sam solidno tumara i ne vidi se baš kuda ide. Ne kažem da će propasti, nego da je teško usaglašavati se i mimo „očekivanja“ oko Kosova. Šta bi sa sankcijama zbog Navaljnog. Četiri osobe. Al Vučić i vakcine!

Srbija je takođe odustala od trojnih vežbi u Belorusiji mudro, a nije se povukla iz UN mirovnih operacija, koje joj donose reputaciju u svetu. Pri tom je diversifikacija naoružanja išla ka Francuskoj i Izraelu, ali ne to se ne vidi, samo kineski dronovi i ruski helikopteri.

Mnogo se manje vidi da se ne samo ne formira zajednica srpskih opština nego da se itekako krši kosovski ustav, i kosovske oružane snage polako pretvaraju u vojsku a sad dobijaju i priliku da se uvežbavaju i afirmišu i na međunarodnoj sceni, kao delovi američkih OS da ne lažemo. Džaba što NATO još razmatra novi nivo angažmana posle neustavne transformacija KBS, eno ih ne znaju ni sa Bajdenom šta će, da li će „ispoštovati“ Talibane i povući se mimo NATO plana iz Avganistana, iako su ga dočekali ko ozeblo sunce posle Trampa.

Zbog svega navedenog je jako bitno da se ova strašana situacija u zemlji završi što pre i to tako da imamo kakvu takvu kontrolu nad oružanim snagama, mnogo bolje Vučićevu nego bilo čiju drugu trenutno. A zaista sada jeste strašana i prljava, i nije izgovor da se to ne prepozna zato što smo medijski bombardovani non stop aferama. Još gore je gledati da se kratkoročno o nju partikularno neko okoristi.

Svet gleda, vidi nepoverenje među delovima sistema bezbednosti, vremena su teška, voda je mutna, svako može da proba hibridno da deluje. Imaće mnogi „municiju“ takozvani kompromat: snimke, račune, koješta, ali je trenutak za širu sliku. Setite se raspada Jugoslavije. U sred kovida i teške borbe između ravnoteže javnog zdravlja, ekonomije i međunarodnih „očekivanja“ oko Kosova, ova situacija se ne može gledati samo kao sukob interesa unutar jedne stranke, već i kao poligon za artikulaciju mnogih regionalnih i globalnih interesa.

Sad je onaj momenat kad Džej kaže ni na istok ni na zapad. Šta se naoružava okružen NATO? Pa šta, i NATO članice međusobno se sukobljavaju, a šta jedna članica radi nečlanicama se retko javno uopšte diskutuje. Turci po Siriji?

I gde ide Kosovo sa Kurtijem, koji ni jednu međunarodnu obavezu ne poštuje, hoće li dopustiti da KFOR radi svoj posao, uključujući i da pruža osećaj kakve takve sigurnosti Srbima? Nije ovo zveckanje oružijem, već sagledavanje okolnosti, makar bile eventualno i neprijatne za nekog ko veruje da je za Srbiju dugoročno najbolje da bude deo evroatlantskog sveta.

Jačanje svojih oružanih snaga, uporedo sa jačanjem njihove demokratske kontrole, preko bukvalno civilne i partijske ali da se vidi trend, mora biti prioritet. Nek izvinu i opozicija i mediji. Održavanje reputacije Srbije kao pouzdanog partnera u mirovnim i operacijama održavanja mira takođe mora biti prioritet. Ovu tešku situaciju treba prevesti tako da se Srbija dodatno nametne kao bitan i pouzdan akter u održavanju i uspostavljanju mira u Jugoistočnoj Evropi opterećenoj sukobima oko pomorskih ruta, rata u Libiji, pritisaka oko rešenja Kipra, izbegličkom krizom i drugim.

Zato je jako bitno i da izbori u Nikšiću prođu bez provoda da se kaže da je Srbija sajber metodama nelegitimno uticala na ishod. Ne šalim se, sajber je novi domen rata za NATO.
To je ono što kao i mali zeleni ljudi iznutra ( ne moraju nužno biti Rusi) ne priznaje geografski prsten NATO! Bolje je ovo rešavati na način koji se može predstaviti i kao pomoć NATO članici u borbi protiv organizovanog kriminala koji podriva njen sistem bezbednosti nego kao još jedno čačkanje mečke .

Spolja gledano, situacija je složena a paranje džempera za par metara vunice vlasti u Srbiji ili četiri opštine je vrlo rizično. No i čačkanje mečaka je.