Krkobabić je gostujući na Prvoj rekao da je selo široko polje, i da je nužno partnerstvo sela i velikih gradova.

- Selo je više od poljoprivrede, selo je i infrastruktura, egzistencija, i ta oblast nadogradnje – da tako kažemo, zdravstvene zaštite, sporta, kulture, negovanja, osobenosti... Selo je jedna specifična zajednica ljudi koja u Srbiji čini i obuhvata više od 40 odsto stanovnika Srbije. Nužno nam je partnerstvo urbanog dela Beograda, Novog Sada, Niša i drugih velikih gradova sa tim delom. Ali partnerstvo koje neće biti ovakvo, deklerativno, usputno, nostalgično, već suštinsko - zasnovano u zakonu. Da pomirimo na neki način te razlike koje su evidentne – rekao je Krkobabić.

Ministarstvo u službi žitelja sela

Na pitanje zbog čega je osnovano Ministarstvo za brigu o selu i koje probleme uočava, Krkobabić kaže da bi na pitanje zašto je osnovano bolje odgovorio neko od žitelja sela.

- Tada će vam reći: nemamo sigurnu i redovnu zaradu, penzije su nam relativno male, (starosna dob nosioca domaćinstva velika - 62 godine), nemamo lokalnih puteva, atarskih puteva, nemamo snabdevanje vode... I danas neke žene idu i nekoliko kilometara da bi donele pijaću vodu za svoja domaćinstva. Pa i mladi će reći "nemam ovde internet i tražim mesto gde ću da se povežem". Domovi kultura ne funkcionišu... Sve će to oni vama da vam kažu i kada imate te probleme onda ćete da se suočite sa njima – ističe Krkobabić.

Ministar je dodao da su definisali Nacionalni program za preporod sela Srbije i da su sa ljudima iz SANU-a formirali Nacionalni tim na čelu sa akademikom Škorićem.

- To je odredište i polazište za jednu strategiju sa kojom ćemo da upravo odgovorimo na ova pitanja – jasan je Krkobabić.

Pomoć za penzionere 110 evra

On je napomenuo da je prosečna poljoprivredna penzija 11.272 dinara i da je Ministarstvo zato tu da njegov mali posed, koji u Srbiji - kako je rekao ministar, ne prelazi šest hektara, pomogne da eknomski može da mu omogući da živi.

- Onda ta penzija nije jedini izvor egzistencije, nego je jedan od izvora egzistencije – rekao je ministar.

Krkobabić je ponovio i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio za sve građane pomoć dva puta od po 30 evra, i još dodatno 50 evra za sve penzionere.

- To je 110 evra i za poljoprivredne penzionere to je 13. penzija koju sam ja svojevremeno utemeljio u Gradu Beogradu i Republici – rekao je Krkobabić i dodao da je bitno da selo stavimo u Ustav i da je to prva stvar sa kojom se krenulo.

- Jednstavno mora da se definiše pojam sela i nove seoske opštine u zakon. To želimo da ubuduće ne bi neko došao i da odlučuje šta je selo, a šta ne. Hoćemo da definišemo precizno poziciju sela i sve ono što se tiče njega. Šta su njene teritorije, šta su njene nadležnsti, šta su njeni izvori finansiranja, šta su njene nadležnosti... Zašto ti naši prijatelji na selu, domaćini ne bi se i sami birali. Neka izaberu najbolje, kao nekada što su birali, i to ljude koji žive u tim selima. Oni znaju tu problematiku- Hoćmo selo u zakonu – rekao je Krkobabić.

Cilj je da se više ne vide ti prazni, oronuli domovi, urušeni domovi kultura

Ministar Krkobabić osvrnuo se i na formiranje zadruga.

- Ovo ministarstvo nije tek tako nastalo. Poslednje tri godine mi smo radili na obnovi zadrugarstva i uspeli smo da formiramo 800 zadruga, u 800 sela Srbije. Imamo 4.700 sela i upravo budimo to. Mi to nastavljamo. Cilj je da se više ne vide ti prazni, oronuli domovi, urušeni domovi kultura. Nije to naš izum ili naša nostalgija za prošlim vremenima. To je imperativ Evrope. Evropa funkcioniše dobrim delom na zadružnim principima. Zadružni oblik svojine je legitiman kao što je državna i privatna. Mali posed u Italiji, Hrvatskoj diktira i nužno je da se mali posedi objedinjuju da bi mogli da postanu robni proizvođači. Zato je zadruga nužna. To je organizacioni oblik - napominje Krkobabić.

Prema njegovim rečima, 1.200 sela u Srbiji je pusto, a oko 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, ali i da je to prirodni proces što je globalna stvar.

- Uvek mladi čovek želi da ide tamo gde je bolja zarada i gde može da sretne neke ljude sa kojima želi da bude. To je prirodna stvar. Oni koji su snažniji, vispreniji odu i u inostranstvo. Šta bi bilo sa Teslom, Pupinom da se ti ljudi nisu kretali? To je prirodna stvar i to ne treba osuđivati. Ali mi ovde moramo da stvorimo uslove da neki mladi ljude iz sela zaključe da mogu da ostanu na tim svojim okućnicama. Da imaju i pristup i put, vodovod, kanalizaciju, da se bave seoskim turizmom, i novim i starim zanatima – rekao je Krkobabić.