Dačić ističe i da je tokom prethodne godine Srbija bila u ogromnom iskušenju, ali da je položila ispit sa najvišom ocenom, jer je pokazana maksimalna organizovanost i odgovornost u suzbijanju epidemije.

S obzirom na to da ste počeli da vršite funkciju predsednika Skupštine Srbije, kako biste ocenili svoje zalaganje i rezultate postignute na prethodnoj poziciji, poziciji šefa srpske diplomatije?

- Za tih šest godina međunarodna pozicija Srbije prilično je poboljšana, a deo zasluga za to sigurno ide i Ministarstvu spoljnih poslova i našoj diplomatskoj službi. Kažem deo, jer spoljna politika i njeno sprovođenje je kolektivni posao, tu je važna uloga i predsednika Republike, premijera, drugih ministara, parlamenta, tako da rezultati mogu da se ostvare samo ako su svi maksimalno aktivni i imaju pred sobom jasne ciljeve. Srbija ima jasne spoljnopolitičke ciljeve, ima dobre diplomate i meni uopšte nije iznenađenje to što smo iz godine u godinu poboljšavali našu poziciju u svetu, otvarali vrata, sticali nova partnerstva. I što je najvažnije, branili smo uspešno naše glavne prioritete, a pre svih očuvanje Kosova i Metohije. To nije bilo jednostavno, da ne govorim koliko je i u Srbiji, a naročito u inostranstvu bilo onih koji su nam predviđali, pa i priželjkivali neuspehe, ali očigledno loše su procenili.

Na koji rezultat postignut na čelu Ministarstva spoljnih poslova ste najponosniji?

- Pre svega na sve što smo uradili na zaštiti Kosova i Metohije i naših interesa s tim u vezi. Počeli smo skoro od nule, za pola sveta, među kojima su i oni najmoćniji, Kosovo je bilo nezavisno i kraj priče. Mi smo ih vratili za pregovarački sto, jer smo ih upornošću i argumentima suočili sa tim da ništa nije završeno. Danas imamo jaku poziciju Srbije u ovom dijalogu, maksimalno nas uvažavaju i u Vašingtonu i u Briselu, u Berlinu, svuda gde o Kosovu nekada nisu hteli sa nama ni reč da progovore. A zato je bilo potrebno i da osujetimo učlanjenje Kosova u neke važne međunarodne organizacije, kao Interpol, ili Unesko, da dođemo do toga da manje od polovine članica UN priznaje Kosovo. Uz to, moram ovde da pomenem i veliku akciju evakuacije naših građana iz celog sveta, koji su na početku pandemije bili zarobljeni, često bez smeštaja i novca. Što besplatnim humanitarnim letovima, što kopnenim putem i uz veliko angažovanje naših diplomata, vratili smo u zemlju skoro 20.000 naših ljudi. A vratili smo iz Srbije na stotine stranih državljana svojim kućama. To je bila komplikovana i velika akcija koja je izvedena besprekorno, mnogi su nam se zahvaljivali zbog toga.

Koliko je bilo teško izdejstvovati povlačenja nezavisnosti Kosova i Metohije?

- Dovoljno je da samo da podsetim da je to bilo najdirektnije suprotstavljanje kampanji za povećanje broja priznanja kosovske nezavisnosti, koju su direktno vodile najmoćnije države, pre svega SAD. A koliko smo mi pažljivo i argumentovano vodili našu akciju, mogli su samo da posmatraju, da budu ljuti i da apeluju na nas da prestanemo, ništa više. Sve države koje su povukle priznanje, a ima ih 18, prihvatile su naše argumente i odlučile da sačekaju ishod dijaloga i da se tek nakon toga konačno odrede prema Kosovu. To je od svih njih fer, principijelno i maksimalno što smo mogli da ih zamolimo. Zato danas imamo više od polovine članica UN koje ne priznaju Kosovo, jer smo za kratko vreme ubedili deset odsto članstva UN da povuče priznanje.

Šta će biti Vaši ciljevi tokom predsedavanja Skupštinom? Kako doživljavate ovu izuzetno značajnu funkciju?

- Za ova dva meseca, koliko sam na dužnosti predsednika Skupštine potvrdio sam svoja očekivanja da ću imati ogromnu odgovornost, možda najveću u dosadašnjoj karijeri, ali i ogromnu čast da rukovodim radom jedne grane vlasti. Uradili smo veliki i važan posao do sada i zadovoljan sam efikasnošću i odgovornošću koju su pokazali narodni poslanici, kako u radu plenarnih sednica, tako i u odborima, na javnim slušanjima i svim drugim forumima u kojima se odvija parlamentarni život. Cilj koji sam zacrtao je da Skupština bude efikasan i odgovoran deo našeg sistema institucija i da maksimalno odgovori svom ustavnom zadatku, da donosi zakone i da kontroliše druge institucije za koje je nadležan. Uz sve to, da ispolji maksimalnu demokratičnost i poštovanje svih procedura, koje su u parlamentu veoma precizno postavljene.

U novembru je u Skupštini došlo do svojevrsnog incidenta kada je jedan od poslanika istakao albansku zastavicu, a potom je, na Vaš zahtev, uklonio. Kako sprečiti ovakve provokacije u parlamentu i hoće li, i u kojoj meri, u tome pomoći Etički kodeks za poslanike?

- Videli ste da je to bio jednokratan, prolazni incident, jer sam poslaniku Kamberiju kratko i jasno objasnio da u Skupštini ne može da ističe simbole drugih država. I ubeđen sam da smo tada završili sa takvim provokacijama. Nigde na svetu, u bilo kom parlamentu, to ne bi bilo dopušteno, pa neće ni u Srbiji. I ne samo zbog toga. Srbija je ozbiljna i demokratska država i sa njenim dostojanstvom niko ne može da se igra, a naročito u Narodnoj skupštini. Kodeks koji smo usvojili je važan korak ka još boljoj zaštiti dostojanstva Skupštine i poslanika, ali važan je i za ukupan politički život, za komunikaciju koja se vodi u političkoj areni. On neće preko noći da ukine sve naše izlive nepotrebnih emocija, ali biće dobro sredstvo za stišavanje nepotrebnih strasti. Ja ću vrlo striktno da ga primenjujem i to svi dobro znaju, bez obzira kojoj partiji pripadaju.

Kakav format dijaloga sa opozicijom očekujete, kada ćemo znati tačan datum njegovog održavanja i koje teme će biti na stolu?

Uskoro ću da nastavim razgovore o tome sa Dejvidom Mekalisterom iz Evropskog parlamenta, jer dosta detalja zavisi i od njih. I u njihovom sastavu mora da bude promena, jer nekoliko dosadašnjih predstavnika u dijalogu više nije u Evropskom parlamentu, a tu je i dogovor oko tema i uopšte oko formata razgovora. Što se mene tiče i Narodne skupštine, bićemo potpuno konstruktivni i tražićemo, kao i ranije, da se razgovara o poboljšanju izbornih uslova, gde god to bude moguće. O drugim temama neće biti priče, ako neko to očekuje, džabe se nada. Svašta se pominjalo iz redova opozicije, pa i da se priča o nekakvoj prelaznoj vladi, o tome da ne mogu ja da vodim razgovore i slično. To su samo puste želje. U demokratiji se zna gde se donose odluke, to su parlament, to je Vlada i zna se dobro koji je jedini način da se do toga dođe, a to su izbori.

Autor: I. P.