Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović dugi niz godina radila je u novinarstvu, a od 2008. počinje aktivno da se bavi politikom.
Bila je narodna poslanica, zatim je 2016. izabrana za potpredsednicu SNS, a iako je pre dva meseca postala ministarka, kaže da joj se život nije mnogo promenio jer je navikla na aktivan politički život. U ovom intervjuu za Kurir zaobišli smo političke teme, već je ministarka odgovarala na pitanja o svom privatnom životu.
Koliko se vaš život promenio otkad ste došli na ovu funkciju?
- Nije se znatno promenio, moje zanimanje je i ranije zahtevalo dosta odsustva od kuće. Sada je samo drugačiji stepen odgovornosti jer sam prvi put u izvršnoj vlasti. Ukoliko ste odgovorni i posvećeni poslu, nema velike razlike.
Kako su reagovali članovi vše porodice na vest da ste postali ministarka?
Radovali su se i suprug i sin jer je to nešto što se očekivalo posle ovoliko godina bavljenja politikom. Poslednjih nekoliko meseci smo pričali šta bi bilo ako bih ja slučajno dobila mesto u Vladi i to je više prolazilo u nekim šalama. Kada je to odlučeno, shvatili su kao neki zajednički uspeh. Pored supruga i sina ima još ljudi koji su bliski s našom porodicom i to je bila zajednička radost zbog napretka u karijeri. Posle ova dva meseca oni shvataju da tako ozbiljan poslovni angažman odvoji od privatnih obaveza i porodice, ali pokušavamo da nedelju popodne provedemo kvalitetno zajedno, jer radnim danima ja kući stignem uveče oko 22 sata.
Kakvu komunikaciju imate s ministarkama iz Vlade?
- Čini mi se da je sada relaksiranija atmosfera, imamo više pristojnosti, muške kolege malo više obraćaju pažnju kako komuniciraju, malo su više džentlmeni. Ima ženskih komentara o garderobi i šminki i imam sve pohvale za sve ministarke. Mislim da su prilično moderne, savremene i da smo dale, pored profesionalnog, i lep ton izgledu Vlade. Nismo klasične političarke tipa Angele Merkel.
Kako započinje vaš radni dan?
- Kafa domaća crna - to mi je imperativ. Imam uobičajenu proceduru, kao bila koja druga žena koja se sprema za posao. Garderoba, šminka, to je uobičajeni deo mog funkcionisanja.
Kakav odnos imate sa partnerom, da li se osećanja menjaju?
- Ja njega volim kao prvog dana. Sigurno je on menjao ponašanje i svoj način života više nego što sam to činila ja, tako da zasad nemam primedbi.
Kako ste se upoznali i zaljubili?
- Mi smo Kraljevčani i poznajemo se iz detinjstva, živeli smo u komšiluku. Kada neko zajedno odrasta i kada prolazi zajedno sve faze u životu, onda se i neki težak ili naporan trenutak lakše prebrodi. Ženama savetujem da za partnera traže prijatelja, a onda to da bude otac, ljubavnik i sve što je potrebno.
Vaš sin ima 25 godina, koje su najvažnije vrednosti kojima ste ga naučili?
- Tokom njegovog odrastanja insistirala sam na tome da nauči da ima meru. I u ponašanju, odnosu prema drugima, u ishrani, oblačenju, izgledu, pa i u učenju. Mislim da je ta mera nešto što može mnogo da pomogne u životu. Insistirala sam da bude posebno pažljiv prema ženama, prema starijima i onima koji nisu dovoljno zaštićeni.
Volim pesmu od Džeja "Imati, pa nemati"
- Nemam mnogo vremena za izlaske, ali muziku jako volim, uživam u tome, iako ne znam da pevam. Volim Džejovu pesmu "Imati pa nemati".
Na koje svoje osobine ste ponosni?
- Čini mi se da sam izuzetno uporna. Trudim se da budem odgovorna. To su dve osobine koje su obavezne kod političara koji žele ozbiljno da se bave svojim poslom. Dodala bih još i da sam samokritična.
Da li postoji nešto što biste kod sebe promenili?
Sebi zameram što nisam bila više posvećena privatnom životu i što imam samo jednog sina. Odlučila sam se za profesionalnu karijeru i to i u novianrstvu i u politici, hteli ili ne, dosta ograničava kada je rođenje dece u pitanju. Ipak, ako ćemo sasvim iskreno, to su sve samo moji izgovori. I još jedna stvar, žao mi je što nisam imala više vremena da kuvam, ali to ne znači da se neće promeniti. Mislim da bi žene u Srbiji trebalo više da traže da se ceni sve ono što one rade za kuću.
Da li ima komentara iza leđa i da li vas oni pogađaju?
Čujem te komentare, ali me to posebno ne uznemirava. Jasno mi je da ovaj posao vuče mnogo komentarisanja i pozitivnih i negativnih, to mi više služi da shvatim ko je osoba koja to komentariše i u kom smeru ta osoba razmišlja, a to me lično ne dotiče. Samo kritike mojih dugogodišnjih priajtelja prihvatam ozbiljno. A kako ono beše: "Pas laje, karavani prolaze".
