Ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović u novogodišnjem intervjuu za Pink.rs otkriva kako se privikava na nove obaveze, ali i čega se najviše plaši.
Skoro smo dobili novu Vladu u čijem ste sastavu i Vi. Kao dugogodišnjem novinaru, kako vam se čini uloga u političkom životu i kako je biti na čelu jednog ministarstva?
- Ovde sam tek dva meseca i još nemam izgrađen osećaj učešća u političkom životu na način kako ga vidi naša većina. Privikavam se na ministarske obaveze, ovo je potpuno novo ministarstvo, podižemo ga od nule, savladavamo neke administrativne stepenice, koje jednostavno moramo da prođemo, procedura je takva i mora da se poštuje. O tome kako je biti na čelu jednog ministarstva moći ću da govorim tamo za godinu dana. Iskustvo je sve.
Da li Srbija ima snage da se odupre decenijskim trendovima i da iz negativne krive pređemo u pozitivnu?
- Verujem da ima. U suprotnom ne bih se prihvatio ovog posla. Ako je nešto skoro 70 godina klizilo na dole ogromna je muka da to zaustavimo, a tek da pokrenemo naviše, uz brdo, a ovo je zaista guranje tereta uz brdo. Nakon Drugog svetskog rata, u fazi industrijalizacije, obnove i razvoja zemlje, veliki privredni sistemi, fabrike, podizani su u samim gradovima, ili na njihovim rubovima a u krugovima tvornica rasla su radnička naselja. Punili su ih dovođenjem nekvalifikovane, fizičke radne snage. Odakle? Sa sela, naravno. Stvarali smo radničku klasu, novog čoveka kako su ga zvali, a stanovnici sela živeli su teže, mnogo teže od onih koji su iz sela otišli. To je početak nestajanja srpskog sela i oblikovanja svesti da je sramota živeti na selu, da tamo žive samo oni koji nemaju drugog izbora. Uz ostalo mi moramo vratiti ljudima na selu dostojanstvo, stvoriti okolnosti da se na selu živi dobro, bez materijalnih problema. Ovo govorim iz dubokog ubeđenja da demografske obnove nema bez obnove sela.
Koliko se Srbija razlikuje od ostalih zemalja Evrope kada je u pitanju značajan udeo starijih osoba u opštoj populaciji?
- Nema tu mnogo razlike, što nama nije za utehu. Svako ima svoju muku. Svaki peti stanovnik Srbije stariji je od 65 godina, prosečna starost u Srbiji je 43 godine. Žena u Srbiji prvo dete rađa u 28. godini života. Prosta reprodukcija su dva deteta u porodici, po jednoj ženi u reproduktivnom periodu, a mi smo daleko od toga, u ovom času na 1,5. Ovo su dramatične brojke. Ne uradimo li sve što možemo, nestaćemo zauvek kao narod. Da parafraziram onaj legendarni naslov: Srbija će poželeti Srba, ali Srba nigde biti neće.
Kakvi su demografski podaci naše zemlje u ovoj godini, koliko je epidemija koronavirusa uticala na njih?
- Korona je dodatno pogoršala situaciju. Bilo je očekivanja da će porodična okupljanja, kao posledica policijskog sata i zabrane javnih manifestacija, imati za posledicu veći broj novorođenih, ali to se nije dogodilo. Imamo veći broj umrlih nego 2019. i manji broj rođenih. U tom odnosu Srbija 2020. godine izgubila oko 44.000 stanovnika. To je grad veličine Sombora. U godini iza nas imali smo 10.000 venčanja manje nego 2019. godine.
Foto: Foto /Vlada Srbije
MINISTAR KAO SAV NORMALAN SVET
Šta smatrate vašim najvećim ličnim uspehom u životu?
- To što imam zdravu porodicu, Bogu hvala, ali tu još preostaje nešto; čekam da moje ćerke, Olja i Lenka, doprinesu demografiji, da dobijem unuke. Na profesionalnom planu, kad se osvrnem, bilo je mnogo toga. Ne hvalim se, daleko bilo, ali novinarske i uredničke poslove radio sam u Politici, NIN-u, Javnom servisu, Argumentu, Vestima, Večernjim novostima, pokrenuo sam RAS televiziju...
Ostaje li, uz obaveze u Vladi, vremena za pisanje, ono van novinarstva? Imate ostvarenja na polju literature, publicistike. Videli smo iz medija da je nedavno okončano snimanje tv-serije po vašem romanu “Beležnica profesora Miškovića”.
- Svi autori, u ovoj vrsti delovanja, kad govore o svojim ostvarenjima kažu da je ono što su uradili veliko, sjajno, neverovatno... Ja ću citirati one koji su imali priliku da seriju vide na zatvorenim projekcijama. Kažu:” Ovako nešto, tematski, žanrovski, Srbija do sada nije videla. Čak ni slično tome”. Inače, sada, kad uhvatim vremena, paralelno radim na dva scenarija za tv-serije i pišem novi roman. Priveo sam kraju “Krst na križu 2” i očekujem da se pred čitaocima pojavi u februaru.
Kako planirate da provedete predstojeće praznike i šta biste poručili čitaocima portala Pink.rs?
- Meni Nova godina ništa ne znači. Plus toga ne volim velika okupljanja, tako da mi sadašnje epidemiološke okolnosti savršeno odgovaraju, bar u ovom smislu. Inače, poslednjih godina, da ne kažem decenija, izbegavam odlaske na svadbe, velike proslave, derneke. Zbog muzike. To je postalo mučenje. Muzika je toliko glasna da jednu reč ne možete da progovorite sa onima pored vas. Pet ljudi sa instrumentima maltretira 400 gostiju, slavljenika. Ja to zaista ne razumem i jedino što mogu je da se zahvalim na pozivu i ostanem kod kuće. A poruka? Okanite se gledanja u ekrane, od televizije do mobilnog ekrana. Pričajte sa svojima, onima koje volite. Ne dozvolite da vam polusvet, sa tih ekrana, krade život.
Autor: M. K.
