Kako bi ste ocenili 2020. kada je upitanju rad vašeg ministarstva, mada je to kratak period od kada je Vlada formirana?

- Građani treba da budu svesni da postajemo moderna državna uprava i lokalna samouprava, a glavni zadatak ovog ministarstva je da bude što kvalitetniji servis građana i privrede. Savremeni sistemi javne uprave počivaju na čitavom nizu principa od transparentnosti u radu, donošenju odluka, trošenju javnih sredstava, preko inkluzivnog i otvorenog procesa donošenja zakona i svih drugih akata i odluka od važnosti za građane, do jasnih i za sve jednakih procedura za zapošljavanje u upravi, sprovođenje javnih nabavki itd.

- Tri ključna prioriteta na kojima će u narednom periodu biti fokus su: da se završi proces reforme sistema plata, da se nastavi i dodatno intenzivira razvoj elektronske uprave i podstaknu građani da koriste e-usluge, kao i da se osnaži podrška opštinama i gradovima kako materijalno kroz budžetski fond za jedinice lokalne samouprave koji vodi MDULS, tako i kroz stvaranje istinskog partnerskog odnosa Ministarstva i jedinica lokalne samouprave, odnosno gradova i opština.

Sačekale su vas velike reforme kada je u pitanju uprava i lokalna samouprava. A kada je u reforoma sistema plata, sa platnim razredima je trebalo da se krene od januaru 2021. godine pa je primena pomerena?

- Kad je reč o platnim razredima, odnosno reformi sistema plata, najavljivanim za januar 2021. godine, suština nije bila da se krene u implementaciju, a da institucije nisu spremne, budući da procena finansijskih efekata još nije do detalja završena. Možda politički nije najpametnije reći, ali meni je važno da građani razumeju, za primenu tzv. platnih razreda potrebni su politička volja i novac. Politička volja u ovom trenutku nije upitna, ali naš budžet sada to ne dozvoljava. Borba protiv Covida 19 je preusmerila finansijske tokove, zato je Narodna skupština izglasala novi rok za početak primene zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u javnom sektoru, za januar 2022.godine, odnosno januar 2023.godine za Zakon o državnim službenicima. Proces pripreme nije zaustavljen u prethodnih godinu dana, vođeni su razgovori sa sindikatima i drugim faktorima i uočeno je da ima tačaka koje treba promeniti. U periodu koji je pred nama, taj posao ćemo završiti.

Kada očekujete da će Centralni registar stanovništva biti aktiviran i da li će sve institucije moći da povlače podatke? Kako bi ste ocenili korišćenje Centralnog registra stanovništva?

- CRS je novina u sistemu moderne i efikasne države, informacioni stub sa najvećim brojem podataka, koji omogućava razvoj još većeg broja elektronskih usluga i ubrzava rad javne uprave. Centralni registar stanovništva obuhvata podatke 13 službenih evidencija, među kojima su izvod iz matične knjige rođenih, umrlih, potvrda o državljanstvu, različite potvrde poreske administracije i sve ono zbog čega građani sada idu na šaltere. Očekujem da Registar bude aktiviran u martu-aprilu, kada će sve institucije moći iz njega da "povlače" podatke.

- Za građane to znači da, ako se prijavljuju na konkurs za posao ili imaju bilo koji upravni postupak, neće morati fizički, od šaltera do šaltera, da prikupljaju brojnu dokumentaciju, već će, jednostavno, preko e-portala i Centralnog registra stanovništva zatražiti dokument koji će država poslati u elektronsko sanduče. Pozivm građane da provere svoje podatke u bazi Centralnog registra stanovništva, jer treba ukrstiti podatke iz 13 evidencija. Još uvek je sve to komplikovana procedura, zbog zasstite podataka, zato molim građane da odu do jedinica poreske uprave ili na šaltere Pošte, kako bi dobili parametre na osnovu kojih će se priključiti, i dalje nastaviti komunikaciju sa državom, preko elektronskog sandučeta. Prvi put država ima jedinstvenu bazu građana, koja je smeštena u Državnom data centru i koja se čuva po najvišim tehničkim i bezbednosnim standardima. Bezbednost informacija i zaštita podataka je na prvom mestu, a ceo proces sprovodi se po visokim evropskim i svetskim standardima, poveren Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Kada se očekuje konkurs za Budžetski fond za Program za lokalne samouprave? Koliko novca je izdvojeno?

- Budžetski fond za lokalne samouprave MDULS-a u bužetu za 2021. godinu iznosi 460 miliona dinara, dok je realizacija poslednjeg budžeta bila 260 miliona dinara. I tu je plan bio veći, ali ga je Covid poremetio. Kada je reč o budžetskom fondu za lokalne samouprave, svakog četvrtka razgovaramo sa predsednicima opština i gradonačelnicima kako bi spremno dočekali konkurs. Uveli smo redovne susrete četvrtkom kako bi bolje komunicirali sa potrebama lokalnih samouprava i građana. Početkom januara ćemo poslati poziv za apliciranje, kako bi opštine mogle da se prijave, a sada ih pripremamo za taj trenutak, jer, ako žele da finansiramo neki ozbiljan projekat, moraju da imaju pripremljenu dokumentaciju.

Taj novac ide za unapređenje infrastrukture i rada lokalnih samouprava ili se tiče nekih drugih projekata?

- Naša finansijska pomoć ne može da se poredi sa fondovima Ministarstva privrede ili Ministarstva građevinarstva ili energetike, ali je suština da podstaknemo i pomognemo samoupravama da rešavaju probleme, da budu spremni da podrže reformu i podignu kvalitet usluga koje pružaju građanima i privredi. Može da se dogodi da i u narednoj godini korona virus poremeti planove, da ne može da se pristupi tom novcu, jer, ukoliko mora da se bira između rasvete i borbe protiv Covida, jasno je gde novac mora da ide. Pitanje je kako će se puniti budžet sledeće godine. To niko u svetu, u ovom trenutku ne može da kaže. Nije to samo pitanje za srpsku ekonomiju. Novcem iz budžetskog fonda finansiraju se različite stvari, od završetka vrtića, škola, domova zdravlja, bioskopa uređenja trgova, postavljanja rasvete, a pomažu se i različite manifestacije, koje sada nisu prioritet zbog zabrane okupljanja.

Koje lokalne samouprave mogu da konkurišu?

- Mogućnost je data svim lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave poput Beograda imaju veći budžet od Ministarstva i teško da mi Beogradu možemo da pomognemo. I Niš može da funkcioniše bez nas, ali ima manjih opština i gradova kojima je naša pomoć važna. Podstičemo međuopštinsku saradnju i realizaciju projekata poput vodovodne i kanalizacione mreže, jer su to projekti koji mogu da opslužuju više opština.

Dokle se stiglo sa unapređenjem reforme lokalne samouprave? Tu radite na jedinstvenom upravnom mestu? Da li to znači da se prestaje sa odlascima na šaltere. Kako će sve to da izgleda?

- Građani se više neće nalaziti u situaciji da ih službenici upućuju od šaltera do šaltera, neretko i od zgrade do zgrade, već će na jednom šalteru predavati zahteve, i na istom mestu podizati rešenja.

- Osnovna korist za građane i privredu od uspostavljanja jedinstvenog upravnog mesta je ta što im omogućava da sve poslove završe na jednom mestu, odnosno jednom šalteru. Ipak, pored uvođenja ovog instrumenta, veoma je važno da se ne samo zaposleni, već i građani informišu i edukuju i na taj način će biti postignut pun potencijal koji omogućava jedinstveno upravno mesto – da štedi vreme i novac ne samo građankama i građanima, nego i upravi.

- Mi smo, zbog toga, nastavili intenzivno da radimo na ovom procesu. Pre nekoliko dana smo otvorili jedinstveno upravno mestu u Rači, Kuršumliji, Pirotu i Staroj Pazovi, čime smo došli do 14 jedinica lokalne samouprave, na kraju 2020.g. u kojima građanke i građani obavljaju sve poslove dolaskom na samo jedan šalter. U narednom periodu nastavljamo ovaj program, jer je na osnovu raspisanog javnog poziva za dobijanje podrške za uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta jedinicama lokalne samouprave i gradskim opštinama, Ministarstvo donelo odluku da sa 20 miliona dinara podrži grad Paraćin, opštinu Kosjerić i opštinu Topola za uspostavljanja jedinstvenog upravnog mesta tokom 2021. godine. Pored stanovnika ovih gradova i opština, od JUMa će veliku korist imati privreda.

Autor: P.Jeremić