Radovanović je govoreći o ponašanju opozicije, pa i bojkotu izbora rekao da se potezi pojedinih ljudi iz opozicije zbog nedostatka ambicije, jer su svesni svog položaja i toga da ne mogu da postanu ozbiljan konkurent, svode na ulogu žrtve koja pokušava da izazove neki incident i da skrene pažnju na tu svoju poziciju žrtve.

- I tu više ozbiljne politike, nažalost, nema. Ja mislim da bi ovo društvo bilo i bolje nego što jeste da postoji neka ozbiljna alternativa koja ima svoju politiku, svoj program, svoj plan...ali toga nema, to ne postoji - rekao je Radovanović i dodao:

Kada sam o tome pisao, čak sam negde rekao "Zar treba Vučić koji je napravio ovakav SNS da napravi sad i novu opoziciju koja će imati snagu da se nosi sa svojim protivnikom?". Oni više ne znaju kako da izađu iz inferniornosti i osećaja žrtve.

Kako kaže, politika pomenutog dela opozicije se poslednjih godina svodi na incident, što je bio i taj bojkot izbora.

- Tim incidentom se skriva tužna činjenica da oni nisu imali dovoljno odbora po Srbiji stranačkih da bi izašli na izbore. Ti ne možeš da ideš na izbore sa 20 ili 50 stranačkih odbora - naveo je Radovanović i dodao da oni na izborima najverovatnije ne bi prošli cenzus.

Prema njegovim rečima, drugi problem dela opozicije koji se odlučio na bojkot potiče iz mešavine kompleksa inferiornosti i kompleksa veličine, jer oni svi misle da su prepamenti, da je ovo sve slučajnost, što je SNS osam godina na vlasti.

- Mešanje ta dva kompleksa njih tera u neku vrtstu deluzija, a jedna od najvećih deluzija opozicije je što je ubeđena da se sve, kada je reč o dolasku na vlast, opstanku na vlast, svodi na medije. Oni zaista veruju da je tajna u medijima, oni ne shvataju da je tajna u tome da imaš program, da imaš infrastrukturu, da imaš neko delo iza sebe koje možeš da pokažeš ljudima - naglasio je Radovanović i dodao:

Aleksandar Vučić može da bude na televiziji po ceo dan, ali ako ne može da pokaže taj auto-put, on je džaba na televiziji, ako ne može da pokaže te dve bolnice, on je džaba na televiziji. Televizija ne može da ga spase.

Radovanović ističe da nije ključ u medijima, nego u programu, u tome šta se radi, u politici, u tome da ljudi prepoznaju da, recimo, ta osoba zna da opravlja krizom.