Zamenik predsednika Udruženja sudija I tužilaca Srbije Lazar Lazović ocenjuje da postoje određeni problemi vezani za funkcionisanje Konventa.

- Nacionalni konvent o EU koji prati poglavlja i napredovanje je kao savez i registrovan je u septembru 2018. godine sa idejom da se i civilni sektor uključi u sam proces rada. To je organizacija koja okuplja veliki NVO i pojedinaca koji postupak evropskih integracija i reformi treba da prate i da svojim sugestijama doprinesu unapređenju – naveo je Lazović.

Kako je dodao, Udruženje je pre dve godine uputilo zahtev da učestvuje u radu Konventa, ali nije dobilo odgovor.

Glišović je napomenuo da u radnoj grupa koja prati poglavlje 23 ne učestvuju brojna udruženja, ne samo njihovo.

- Od strukovih udruženja primetili smo da su to ona koja imaju gotovo istovrsni stav kada su u pitanju određene teme u pravosuđu i postavlja se pitanje inkluzije i principa rada tog Konventa – naveo je Lazović.

Kako je dodao, ne postoje pravne prepreke za učešće, osim različitog mišljenja.

Kriminolog i advokat Lazar Glišović kaže da se u konkretnom slučaju, umesto relevantne organizaije gde će se čuti pluralizam mišljenja čime se dolazi do boljih rešenja i preporuka, zauzima samo jedan stav.

- U prvosođu smo bili svedoci takvih postupaka i u prethodne dve decenije. Imali smo reformu krivičnog zakonodavstva koja je vršena tako što je instalirana tužilačka istraga i ljudi koji su kritikovali to rešenje nisu mogli da daju glas – dodao je Glišović.

Kako je napomenuo, Srbija se bližiiI reformi ustavnog okvira zbog čega je bitno da se čuje različito mišljenje.

- Sada imamo situaciju da Udruženje sudija i tužilaca Srbije ne učestvuje u radu tog tela, a za to nema razloga – naveo je Glišović.