„Boško Obradović već nedeljama unazad govori o korupciji, ali izbegava da prokomentariše da ga je tajkun Dragan Đilas korumpirao i da je upravo zbog toga od Dveri ostao samo duševni bol ljudi koji su godinama nezaustavljivo koračali promovišući porodicu i pravoslavlje. Legitimitet da govori o borbi protiv korupcije u našem društvu, Boško Obradović nema otkako je u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa.

Činjenica je da borbu protiv korupcije ne treba da vodi samo vlast, već i opozicija, kao jedna od najvažnijih institucija u progresivnom društvu. Međutim, sve dok su predstavnici opozicije u Srbiji simboli korupcije, poput Dragana Đilasa, politička scena neće biti razigrana.

Vučićeva odluka da se smanji cenzus je odluka velikog sportiste koji želi novim generacijama da omogući da kroz političku borbu postanu šampioni. Ali za borbu je potrebna strast, a ne samo mržnja prema Vučiću jer je dominantna politička figura na Balkanu.

Svi koji su svojevremeno izgubili od Ljubiše Preletačevića Belog završili su suštinski političku karijeru. Zato se mnogi od njih danas i igraju trule kobile u organizaciji Dragana Đilasa. Među njima je u ovoj ludoj igri najviše prolupao Boško Obradović.“