Pitanja Udruženja novinara Srbije poslata zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću:

1. Na osnovu kojih dokumenata znate da Ivan Ivanović ne plaća parking? Kako ste dobili ta dokumenta?

2. Kako znate da je ugovor Ivana Ivanovića sa TV Prva iz 2017. godine autentičan? Ivanović tvrdi da je to bila samo ponuda koju nije potpisao.

3. Na osnovu čega tvrdite da je lokal u vlasništvu Ivana Ivanovića zapaljen pod čudnim okolnostima?

Odgovor zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića:

Pre nego što vam odgovorim na pitanja želim da vam razjasnim svoju poziciju u ovom slučaju. Obavljam javnu funkciju i dužan sam da imam viši stepen tolerancije od ljudi koji se ne bave javnim poslom. Poštujem ulogu medija u demokratskom društvu. Upravo zbog toga nikada nisam tužio nijednog novinara izuzev u dva slučaja, kada su prekršili sva profesionalna pravila i postali deo političke kampanje.

To sam učinio kada je Veselin Simonović, urednik portala Nova S, objavio „Vesićev autobus ubio čoveka” kada je autobus privatnog autoprevoznika, koji nema nikakve veze sa gradom, imao saobraćajnu nesreću kao i kada je Igor Velimirović, urednik portala Direktno objavio sličnu laž a da pri tom njegovi novinari nisu ni pokušali da dobiju moj komentar.

Novinare, koje ovakvi urednici, koji rade za vlasnike portala koji su moji politički protivnici, i pri tom zloupotrebljavaju medije nisam nikada tužio. Ja verujem da privatni mediji imaju pravo na politički stav. To se odnosi i na Pink, i N1. To nije neuobičajeno u svetu. Ali niko nema pravo da, čak i kada ima politički stav, zloupotrebljava medije i novinare i pretvori ih u sredstvo političke borbe.

Ivan Ivanović nije novinar već zabavljač odnosno voditelj zabavnih emisija i učesnik rijaliti programa „Farma” u produkciji RTV Pink. Ivanović je javna ličnost koja je takođe dužna da ima viši stepen tolerancije na kritiku od ljudi koji ne obavljaju javnu funkciju. Ne može se Ivan Ivanović koji mesečno zaradi za svoje četiri emisije prosečnu mesečnu platu bar 200 novinara izjednačavati sa njima.

Naravno, vi kao Udruženje novinara Srbije, odlučujete koga ćete smatrati svojim članom ali više sam ja novinar sa osam godina staža u novinarstvu i iskustvom u redakcijama Ibarskih novosti, Radio Kraljeva, Krila armije, Demokratije i Studenta i kao kolumnista Politike poslednje tri godine nego Ivanović, zabavljač i učesnik Farme. Ivanovićevo ponašanje je bruka za svakog ko se bavi javnim poslom.

Sve je počelo kada je Ivanović na svom Tviter nalogu napisao da sam platio letovanje od sedam dana „osamdeset hiljada evra”!? Čim je to objavio tužio sam tako da će imati prilike da na sudu dokaže ono što je tvrdio. Ne pada mi napamet da dopustim da teška laž koju je izgovorio ne bude sankcionisana. Dakle, na suđenje treba da donese samo dokaze za laži koje je izneo. Ništa više.

Moja reakcija izazvala je nove uvrede pa me je Ivanović, u pauzi između vređanja Vukašina Obradovića i Sergeja Trifunovića, nazvao „majmunom” i „govnom”. Na to sam mu postavio pitanja koja su ga potpuno razbesnela pa je tražio i zaštitu UNS. Zahvalan sam vam što mi se pružila prilika da razjasnim odakle mi podaci koje sam izneo u pitanjima kako ne bi ostala ni trunka sumnje kako sam do njih došao.

Ivanovića sam pitao zašto ne plaća parking. Mislim da je veoma važno da svi građani plaćaju svoje obaveze. Posebno ako su javne ličnosti i ako zarađuju zaista velike pare za srpske uslove. Uvidom u registar Agencije za privredne registre, koji je dostupan svima, lako se utvrdi da je Ivan Ivanović osnivač kompanije Pear creative production doo koja je producent njegovih zabavnih emisija. Uvidom u podatke koje o pravnim licima pružaju specijalizovani portali Checkpoint, Bisnode i Company wall a koji su svima dostupni pod jednakim uslovima, ukoliko se plati pretplata, može se utvrditi spisak izvršenja protiv tog pravnog lica.

Pretragom se veoma lako pronalazi podatak da su protiv kompanije Ivana Ivanovića u svojstvu poverioca izvršenja sproveli Minstarstvo finansija za neplaćene poreze, Infostan za neplaćene račune komunalnih preduzeća i Parking servis za neplaćene kazne za parkiranje. Prema tome, podaci koje sam izneo nisu nikakva tajna i do njih može da dođe svako ko je pretplatnik pomenutih portala.

Do ugovora koji je Ivanović imao sa TV Prva došao sam tako što sam ga dobio poštom od anonimne „grupe zaposlenih” na ovoj televiziji koja mi je u pismu opisala kako ih je Ivanović sadistički terorisao dok je bio urednik dnevnog programa. Na isti način žalili su mi se zaposleni u novom Ivanovićevom restoranu ID koje je otpustio prvog dana vanrednog stanja. Ivanovićeve žrtve često mi se obraćaju jer znaju da ću ih zaštititi.

Sa mesta urednika dnevnog programa TV Prva Ivanović je smenjen jer su se žalili novinari, među kojima ima sigurno i članova UNS-a, kao i zato jer je njegov program imao manji rejting. Oni su mi poslali nepotpisani draft ugovora do koga su mogli da dođu jer se potpisani ugovor očigledno čuva. Inače, postoje indicije da je Ivanović na TV Prva primao više od onoga što piše u draftu. Da sam objavio istinu potvrdio je i sam Ivanović kada je rekao da je to bio njegov draft ugovora.

Ivanović je javna ličnost i javnost u Srbiji ima pravo da zna koliko zarađuje. Kada on može da izmisli da sam za sedam dana letovanja platio 80.000 evra zašto ja ne bih mogao da upoznam javnost da je on svakog meseca zarađivao skoro toliko novca. Za razliku od Ivanovića koji je lagao o mom letovanju ja sam rekao istinu o njegovom ugovoru.

Poznato je da da je Ivanović osim što je zabavljač i kafedžija. Nikada nije krio da je bio suvlasnik restorana Central park kod Kalemegdana. Da je restoran izgoreo pod nikada nerazjašnjenim oklonostima pisali su mediji kada se to dogodilo. Požar je ugrozio živote i imovinu ljudi u susednoj zgradi gde je jedan stan izgoreo a svi stanari su morali da budu evakuisani.

Ivanović nije govorio istinu kada je rekao da taj restoran nije bio legalan. Upisan je u katastar. Takođe nije govorio istinu kada je rekao da on nije mogao da obešteti stanare susedne zgrade jer nije vlasnik restorana. Pa ako je mogao da naplaćuje račune gostima ako nije vlasnik može da plati i štetu od požara. Nije to uradio već je pobegao a i danas u sred Beograda nalazi se zapaljena zgrada koja je ruglo.

Na kraju, hvala još jednom što ste mi pružili priliku da ovo razjasnimo. Moj i Ivanovićev sukob nije se dogodio tako što je on radio novinarski posao. Jer Ivanović nije novinar. Zato taj sukob nema veze sa zakonom koji se odnosi na slobodu informisanja. To je moj sukob sa zabavljačem i učesnikom Farme koji je Ivanović sam započeo iznoseći laži o meni na svom Tviter nalogu. To je privatni sukob. Na isti način mogao sam da uđem u sukob sa Ivanovićevim kolegama sa Farme Macom Diskrecijom, Lepim Mićom ili Borom Santanom. Ne verujem da bi oni tražili zaštitu UNS-a jer Ivanović nema više prava od njih da se zove novinarom.