Milenko Jovanov, potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke, pozabavio se činjenicama koje demantuju izrečene neistine, a njegovo saopštenje prenosimo u celosti.
Izreka kaže: „Ne bije majka sina što se kocka, nego što se vadi“, a Boris Tadić i Marinika Tepić, nakon što su po ko zna koji put uhvaćeni da masno lažu, pokušavaju da se izvuku tako što će da lažu još više, ne bili se nekako istina zatrpala njihovim lažima i tako sakrila od javnosti. Ali, na njihovu žalost, to nije moguće, jer njihovo najnovije „otkriće“ ima veze sa istinom baš koliko i plantaže marihuane u Moroviću, koje je videla isključivo Marinika Tepić, niko pre nje i niko posle nje, osim možda Borisa Tadića.
Foto: Tanjug/Tara Radovanović
No, da zanemarimo njihove laži i da se pozabavimo činjenicama, hronološki:
Vlada Republike Srbije je 9. novembra 2006. godine, usvojila Zaključak kojim se obustavlja izvoz naoružanja i vojne opreme u Gruziju, Azerbejdžan, Moldaviju i Jermeniju. Međutim, na predlog Ministarstva odbrane, pet godina kasnije, Vlada Republike Srbije 13. oktobra 2011. godine, dakle u vreme kada su na vlasti Boris Tadić, Dragan Đilas i Marinika Tepić, usvaja Zaključak, kojim se daje saglasnost da tadašnje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja „izdaje dozvole za izvozne poslove prenosa tehnologije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme za potrebe državnih organa Republike Azerbejdžan“. Nakon toga, Zaključkom iste Vlade, od 02. februara 2012. godine, za Azerbejdžan je omogućen i „izvoz gotovih proizvoda naoružanja i vojne opreme i njihovih delova“. Najzad, Odlukom Vlade od 24. maja 2012. godine, omogućen je izvoz naoružanja i vojne opreme u Jermeniju, u istom obimu kao i za Azerbejdžan.
Foto: Printscreen
Pa ko je bio na vlasti 2011. i 2012. godine? Vučić, ili Tadić, Đilas i Marinika? Dakle, jasno je kao dan da je ono što je usvojeno 2006. godine, a tiče se zabrane izvoza naoružanja i vojne opreme u Azerbejdžan i Jermeniju, izmenjeno u vreme vlasti Tadića, Đilasa i Marinike Tepić i taj je izvoz omogućen. Oni su ti, koji su doneli sve neophodne odluke kojim se ovaj izvoz dopušta i omogućava.
Jedini način da se ova činjenica izmeni je da pomenuti trojac pronađe vremeplov, sedne u njega, vrati se u 2011. i 2012. godinu i natera Mirka Cvetkovića da ne donese pomenute odluke i zaključke.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Pošto je to u ovom momentu neizvodljivo, ostaje im da ili konačno priznaju sopstvenu odgovornost i javno se izvine zbog laži i lažnih optužbi na račun Aleksandra Vučića, kao i štete koju su naneli državi Srbiji svojim lažima, ili da po običaju nastave da lažu, kako bi sopstvenu odgovornost prikrili.
Pošto razrešenje ove dileme zavisi od karaktera i ličnosti, uveren sam da će izabrati ovo drugo i da će nastaviti besramno da lažu i izmišljaju.
