U pismu Bakić reaguje na odgovor na odgovor Ranka Pivljanina „Pivljanin pilotu Bakiću: Ja vas poštujem, cenite i vi sebe“. Pismo prenosimo u celosti:

"Poštovani gospodine Pivljanin,

drago mi je da Vam je moj tekst najzad došao do „ ruke“. Vaša redakcija nije htela da ga objavi pa sam ga učinio poznatim. „Kako sudite tako će vam se suditi“ kaže Sveto pismo. Mržnja je legitimno osećanje ali nikoga ne čini boljim, a posebno ne pravednijim. Kada nekog zovete „ karikaturom“ možete očekivati da neko tako misli i o Vama. Frojd nas uči da su izlivi takvih strasti obično strah od malih razlika.

Pratim Vaš rad i zato ću Vas podsetiti da ste sa Vulinom radili veoma pristojan intervju u listu Blic bez i jednog teškog pitanja, bez prezira ili mržnje, a da o Šutanovcu niste napisali ni jedan kritički tekst, bar ne za vreme njegove vlasti. Da ste u pravu da ne treba da budemo zahvalni za ono što nam život čini boljim, onda bi trebalo ukinuti bilo koju javnu funkciju, jer svi oni, samo troše naš novac. Anarhizam Petra Kropotkina bi bio mera društva ka kome nas Vi usmeravate.

Rasveta, nadstrešnica, oprema, to su stvari koje se verovatno podrazumevaju, ali zašto ih nije bilo pre Vulina? Zašto Vaše britko pero nije seklo one koji nam ništa od toga nisu doneli. Zašto, za ovih dvadeset godina od njegove pogibije, niste napisali tekst o pukovniku Pavloviću i zatražili da aerodrom ponese njegovo ime, i zašto je to uradio baš Vulin? Sve to je trebao i morao da uradi neko pre njega ali nije.

Vulin je nevažan kao i bilo koji nosilac javne funkcije, promenljiv i zamenljiv ali ono što je urađeno baš u vreme njegovog obavljanja funkcije, ostaje.

Dugo pamtim, a ne pamtim da je urađeno više za kraće vreme. Zahvalnost je lepa i retka osobina. Da li ste Vi gospodine Pivljanin bili nekom zahvalni, nekom lekaru, učitelju, ako jeste, da li je to bilo preterano osećanje, zar dobrota koja Vam je učinjena nije bila dužnost za koju je neko
bio i plaćen? Ne potcenjujte rasvetu, kada letite noću a pista se magli i jedva vidi u nosu vašeg aparata svako sletanje može da bude i poslednje. Ja sam mali čovek koji je nekada komandovao velikim ljudima i zato nemam koga drugog da pitam, a zašto sve ovo nije bilo pre Vulina?

Činjenice su obavezujuće, zaključke izvodite kako hoćete. Velika je greška kada najpre donesete zaključak a onda se trudite da ga opravdate, kako je govorio Lenjin „ to gore po realnost“.

Nagrade se daju ne za ono što mi mislimo da je potrebno, već za ono za šta su namenjene, pa tako i letački znak. Možda je to samo splet srećnih okolnosi. Pomenuti Petar Kropotkin kaže „jednom je slučajno, dva puta je zavera“, možda ništa i nije njegova zasluga ali zahvalnost treba da bude iskazana bar da bi neko bolji od njega, a koji će doći posle njega pomislio da će biti korisno da uradi isto ili više.

Često su uspešni oni koji nam se ne dopadaju ali to ne menja činjenicu da je nešto dobro urađeno. Prezirao sam Crnjanskog kada je pisao o Franku, ali njegove Seobe su bolji deo mog odrastanja. Pilotima puno znači što su izjednačeni sa kolegama u MUP-u, što lete ne samo na novim, već i na najsavremenijim aparatima, što imaju kombninezone koje nisu imali nikada pre, što im se aerodoromi obnavljaju, što se Batajnica zove po pukovniku Pavloviću, što im konačno neko poklanja pažnju i što ih sluša. Vama je to vredno prezira, nama zahvalnosti.

Osim Vaših tekstova volim i film, podsetiću Vas na scenu iz filma Monti Pajtonovaca „Žitije po Brajanu“, jevrejski borci protiv rimske okupacije se hrabre i govore a šta nam je uopšte doneo Rim? Ništa, kaže govornik, a njegovi slušaoci puni pravednog gneva dodaju, ništa, ništa osim puteva, bolnica, kanalizacije, mira, reda, zakonitosti. Zvuči poznato, a šta je nama vazduhoplovcima doneo Vučić, ili Vulin, ništa, ništa osim, većih plata, novih letilica, nove oprema, nove rasvete, uređenih aerodroma...

Penzionisani pilot pukovnik RV Milivoje Bakić, nosilac zlatnog pilotskog znaka, 5.000 sati letenja"