Zamenik javnog tužioca Drugog osnovnog tužilaštva u Beogradu i koordinator za medije Udruženja sudija i tužilaca Srbije Milica Ljubičić kaže da širenje lažnih vesti nije svojstveno samo Srbiji i da se sa tim problemom suočavaju i druge zemlje.

- Ova situacija je stvorila još pogodnije tle za plasiranje lažnih vesti i informacija. To je svakao nešto što krivični zakonik sankcioniše i što bi trebalo primenjivati u ovakvim situacijama – rekla je Ljubičić.

Kako je dodala u ovom trenutku nama je potrebna veća prevencija od takvog plasiranja vesti.

Istoričar Nemanja Starović je istakao da neograničen broj kanala komunikacije pogoduje plasiranju lažnih vesti.  

- Društvene mreže uspostavljaju neograničenu mogućnost horizontalne komunikacije gde svako može biti izveštač, ali u plasiranju vesti ne postoji nikakav stručni filter – naveo je Starović.

Ukazao je da ulazimo u doba amaterokratije, gde reč glasnog amatera vredi koliko i reč kompetentnog stručnjaka. Starović je istakao da je potrebno podići novo informativne i medijske kulture stanovništva.

- Ja se prvi informišem na društvenim mrežama, ali moramo imati svest da suviše dobre ili suviše loše vesti i nisu istinite. Važno je da se oslonimo na kredibilne izvore informacija – naveo je Starović.

Šef katedre za bezbednost na Fakultetu za inžinjerskimenadžment prof. dr Duško Tomić je istakao da među merama koje preduzimajurazličte države postoji dijapazon neobaveštajnih aktivnosti koji se svodi naširenje dizinformacija i laži i to našim organima bezbednosti nije strano i onise sa time redovno susreću. 

- Da bi se slabila pregovaračka pozicija Srbije, ekonomski i politički kredibilitet pokušava se da uz pomoć domaćih istranih infrastrukturnih elemenata da se šire dezinformacije – naveo je Tomić.

Kako je istakao da naš sistem je spreman da se suprotstavi tome i preduzme adekvatne mere.

Tomić je istakao da u vreme pandemije korona virusa neke informacije mogu da utiču na društveni poredak i kao država se morate zaštiti od toga.