Iako funkcija predsednika nosi manja formalna ovlašćenja nego premijersko mesto, Aleksandar Vučić će, konstatuje Mudis, imati uticaja na imenovanje sledeceheg premijera Srbije.

"To obezbeđuje nastavak programa strukturnih reformi u Srbiji i sadašnje političke agende, koja ima pozitivan efekat na kreditni rejting, uključujući napredovanje zemlje ka Evropskoj uniji i restrukturiranje gubitaških javnih preduzeća", navodi se u izveštaju.

Rezultati izbora dodatno jačaju Vučićev uticaj

Rezultati izbora dodatno jačaju Vučićev uticaj, kao i uticaj njegove Srpske napredne stranke na politiku zemlje. Sa svojim koalicionim partnerima, vladajuća stranka već ima jaku i stabilnu parlamentarnu većinu (samo SNS drži 131 od 250 mesta u skupštine Srbije), dok je opozicija fragmentisana, konstatuje američka bonitetska agencija.

Pod pretpostavkom da ne bude novih prevremenih izbora, naredni parlamentarni izbori se neće održati do 2020. godine, što smanjuje "političke volatilnosti" i olakšava napore Srbije za integraciju u EU, ocenjuje Mudis.

Izbori bi mogli da dovedu do izvesnog kratkoročnog odlaganja u sprovođenju reformi, imajući u vidu potrebu za sastavljanjem nove vlade i potencijalnim kadrovskim promenama.

"Pod predsedništvom Vučića, očekujemo sveobuhvatan kontinuitet sadašnjeg vladinog programa strukturnih reformi. Vlasti su ostale posvećene merama uključenim u stendbaj aranžman potpisan sa Međunarodnim monetarnim fondom u februaru 2015. godine", navodi Mudis.

Fiskalna konsolidacija u Srbiji

Te mere su, kako dodaje, podrazumevale aktivnosti na sprovođenju vrlo uspešne fiskalne konsolidacije, u sklopu koje je deficit opšte države oboren na 1,4 odsto BDP-a u 2016. godini sa 6,6 odsto u 2014. godini, a takođe je došlo do smanjenja državne pomoći preduzećima u vlasništvu države.

Državna pomoć, u formi direktnih subvencija, neto pozajmica iz budžeta, garancija, kašnjenja plaćanja državnih preduzeća, pala je na 3,7 odsto BDP-a u 2016. godini sa nivoa od 5,2 odsto dve godine ranije.

Fiskalna konsolidacija u Srbiji zaustavila je povećanje tereta duga i smanjila rizike po njenu fiskalnu poziciju, dok su nedavne strukturne reforme povećale otpornost srpske ekonomije, podržavajući potencijalni rast.

"Ti faktori su uticali na naše podizanje rejtinga srpskim državnim obveznicama 17. marta, na ocenu Ba3 sa B1".

"Mada tempo reformi može da uspori, posle velikih dostignuća ostvarenih u 2016. godini, mi očekujemo dalji napredak Srbije u procesu pristupanja EU, i da će dalja saradnja sa MMF-om pomoći da se ograniče rizici od zaustavljanja reformskog napretka koji je ostvaren do sada", navodi Mudis.

Napredak u pristupanju EU

Bonitetna agencija, takođe, očekuje da srpske vlasti nastave dalje napore u procesu evropskih integracija, koji će ostati važno političko sidro i pogon za institucioni razvoj.

Napredak u pristupanju EU, koji je nastavljen aktivnošću prošlih vlada, omogućio je Srbiji da formalno otvori osam od 35 poglavlja (koja su definisana kao političke oblasti gde su potrebne reforme za usklađivanje sa standardima i propisima EU) od zvaničnog početka pregovora o pristupanju u januaru 2014. godine.

"Politika stabilnosti će osigurati dalji nastavak zamajca za članstvo u EU, a mi smatramo da je cilj za pristupanje 2020. godine optimističan, imajući u vidu povremene sporove sa susedima - Kosovom (koje nema kreditni rejting), Hrvatskom (Ba2 stabilan) i Bosnom i Hercegovinom (B3 stabilan), kao i slabosti u vladavini prava", smatra agencija Mudis.