Pored Jeremića, krivičnom prijavom su obuhvaćeni direktor Energoprojet holdinga Vladimir Milovanović i direktor Energoprojekt visokogradnje Dejan Jovičević.

Antidot ih tereti za krivicno delo zloupotreba položaja odgovornog lica, za koje je, prema rečima pravne zastupnice te mreže Marije Stanković, zaprećena kazna do 15 godina zatvora.

Krivičnom prijavom Jeremić se tereti da je kao ministar spoljnih poslova 30. maja 2012. zaključio sa direktorima Energoprojekta Ugovor o prenosu prava na nepokretnosti uz naknadu radi izgradnje, pa su tako, umanjivanjem vrednosti davanja Republike Srbije, državi Srbiji naneli štetu od 5.872.990 miliona dolara i 571.305 evra.

Marko Matić iz Antidota rekao je novinarima da su uz prijavu tužilaštvu podneti i brojni dokazi i očekuje da će tužilaštvo u kratkom roku ispitati navode prijave i pokrenuti postupak protiv odgovornih.

Antidot je nedavno objavio istraživanje pod nazivom "Dosije Jeremić", u kojem je izneo niz tvrdnji kako je Jeremić zloupotrebljavao položaj u vreme dok je bio ministar spoljnih poslova i najavio da će krivičnu prijavu tužilaštvu predati posle izbora, s obzirom da je Jeremić bio jedan od predsedničkih kandidata.

Matić je precizirao da se među dokazima nalaze dokumenti Vlade Srbije, odnosno Ministarstva spoljnih poslova.

Antidot se, kako je ukazao, odlučio da posle izbora preda tužilaštvu sve dokaze do kojih je došao tokom osmomesečnog istraživanja o rasipničkom ponašanju i brojnim malverzacijama Jeremića u vreme dok je bio ministar spoljnih poslova.

"To je naša i zakonska i moralna i profesionalna obaveza", naveo je Matić.

On tvrdi da je spornim ugovorom država Srbija oštećena za skoro šest miliona evra kroz višestruko umanjivanje vrednosti države Srbije koja je data Enegroprojektu za poslove izgradnje naše ambasade u glanom gradu Nigerije.

"Jeremić ne samo da je potpisao taj ugovor već je učestvovao u samoj izradi ugovora i svim radnjama kojima je umanjena imovina. Postoje četiri stavke imovinskih davanja Republike Srbije po tom ugovoru i sve su višestruko umanjene od realne vrednosti", napomenuo je Matić.

Prema navodima iz krivične prijave, navedenim ugovorom bilo je predviđeno da Republika Srbija na ime izgradnje kompleksa Diplomatsko-konzularnog predstavništva u Abudži čija je vrednost 3.172.249 evra, kao i duga MSP-a na ime neisplaćenog dela kupoprodajne cene za nepokretnost u Herceg Novom od 377.000 evra (ukupno 3.549.249 evra), prenese na Energoprojekt Holding prava na nepokretnostima u javnoj svojini RS.

U pitanju je pravo korišćenja 40 odsto ukupne površine zemljišta u Abudži, koje je Vlada Nigerije dodelila Srbiji za izgradnju ambasade, a čija je vrednost u ugovoru procenjenja na 206.712 evra.

Zatim pravo dugoročnog zakupa na zemljištu površine 0,234 hektara i pravo vanknjižnog vlasništva na objektu u Kampali, u Ugandi, čija je vrednost u ugovoru procenjena na 672.307 evra, kao i pravo svojine na zemljištu površine 1.365 metara kvadratnih na kome se nalazi zgrada Ambasade u Limi u Peruu površine 638 metara kvadratnih, a čija je ukupna vrednost u ugovoru procenjena na 2.074.800 američkih dolara.

Četvrta sporna stavka iz ugovora je prenos prava svojine na zemljištu površine 1.356 metara kvadratnih na kome se nalazi zgrada rezidencije u Limi površine 902 metara kvadratnih čija je ukupna vrednost u ugovoru procenjena na 1.396.500 američkih dolara. U prijavi se dalje navodi da je u toku 2013. godine u postupku kontrole i revizije sistema pribavljanja i raspolaganja nepokretnom imovinom Srbije, Grupa za internu reviziju MSP-a u svom Izveštaju je konstatovala da navedeni Ugovor sadrži čitav niz pravnih propusta i da nije zaključen u skladu sa Zakonom o javnoj svojini.

Grupa za internu reviziju konstatovala da je Republika Srbija neovlašćeno raspolagala delom placa u Abudži (40 odsto od ukupne površine zemljišta) i to za iznos od 206.712 evra što predstavlja prinudnu cenu otuđenja umesto tržišne vrednosti u iznosu od 296.417,78 evra kako to Zakon propisuje.

Zatim da je a nepokretnost u Kampali na kojoj Srbija raspolaže pravom dugoročnog zakupa na zemljištu i vanknjižnog vlasništva na objektu, uzeta prinudna cena otuđenja od 920.000 američkih dolara (u ugovoru preračunato u evre), umesto tržišne cene kako to Zakon propisuje, koja po nalazu veštaka iznosi 1.500.000 američkih dolara.

Takođe, da je za obe nepokretnosti u Limi, na osnovu izveštaja ovlašćenog rocenitelja utvrđena tržišna vrednost samo za građevinsko zemljište, ali ne i za objekte, zgrade Ambasade i rezidencije na tom zemljištu, a da je u tekst ugovora unet podatak da priložena tržišna procena obuhvata i vrednost objekata.

U krivičnoj prijavi se ukazuje da su cene otuđenja, za sve tri nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije, u ugovoru umanjene za 5 odsto na ime provizije iako Zakon o javnoj svojini ne propisuje takvu mogućnost.

MSP je 27.08.2015. godine pribavilo novi nalaz i mišljenje veštaka o vrednosti objekata u Limi, iz koga proizilazi da je tržišna vrednost zemljišta iznosi 5.460.000 američkih dolara, a zgrade Ambasade 184.800 USD, te da je tržišna vrednost zgrade rezidencije u Limi 278.282,50 USD, a zemljišta na kome se ona nalazi 3.780.000 USD.

Usled utvrđenih nepravilnosti kojima je umanjena vrednost imovine Republike Srbije unete u predmetni ugovor, Republika Srbija je oštećena za ukupan iznos od 571.305 evra (EUR) i 5.872.990 američkih dolara (USD), navodi se u krivičnoj prijavi.