Sve vreme, Radulović je dobijao naknadu kao stečajni upravnik za angažovanje u svakoj firmi ponaosob. Ukupno, Saša Radulović, kao stečajni upravnik od 2007. godinene do 2011. godine dobio je 495 mesečnih naknada.

Ako se zna da je prosečna naknada 100.000 dinara mesečno po stečajnom postupku, Radulović na ovaj način je u tom periodu inkasirao 49.500.000 dinara. Stupanjem na funkciju ministra privrede, Radulović je potpao pod zakonsku obavezu da prijavi imovinu.

Međutim, njegova imovinska karta je bila prazna.

Iako je zaradio desetine miliona dinara, po zvaničnoj evidenciji, Radulović nije posedovao nikakvu pokretnu ni nepokretnu imovinu. Radulović se kao stečajni upravnik pokazao kao izuzetno neefikasan. Neki stečajevi, poput šećerane "Dimitrije Tucović" trajali su šest godina. Administrativne poslove, za koje je potrebno 20 dana Radulović nije završio za 10 meseci.

Pored neefikasnosti, Radulović je u svom radu prekršio sve etičke norme. Zato je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika pokrenula postupke protiv njega po tri osnova.

Jedan postupak je okončan i Raduloviću je izrečena kazna od 100.000 dinara i javna opomena zbog nepravilnosti u vođenju stečajnog preduzeća "Novi autoput". Vođen odlukom disciplinskog veća Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, privredni sud u Beogradu dana 15. decembra 2011. godine razešio je Radulovića sa mesta stečajnog upravnika ove firme.

Razlog za izricanje kazne je činjenica da je Radulović bio u drastičnom sukobu interesa. iako je bio plaćen kao stečajni upravnik, Radulović je zaključivao ugovore o knjigovodstvenim uslugama sa firmom "Emarket Capital", čiji je on bio suvlasnik. Dakle, Radulović je faktički zaključivao ugovore sa samim sobom kao stečajni upravnik. Nakon njegovog stupanja na funkciju ministra privrede, vlasništvo nad ovom firmom preneo je na svoju suprugu Tatjanu Radulović.