Marija Obradović, narodna poslanica, povodom predloga poslanice Ljupke Mihajlovski, da se u prvih deset u svakoj izbornoj listi za parlament, nađe jedna osoba sa invaliditetom, rekla je da je verovatno potrebno malo više vremena da naša javnost postane svesna toga da na taj način možemo stranke zakonski da obavežemo da ispoštuju takav jedan amandman.

“Za mene je mnogo važnije da taj predlog nije u startu bio odbijen. Mnogi od amandmana odmah se odbace, ali kada je ovaj u pitanju, ušlo se u raspravu i skrenuo je pažnju. Odlična je stvar što je to predloženo i što smo o tome počeli da razgovaramo”, rekla je Obradović.

Kako kaže, Ljupka je mnogo uradila po ovom pitanju, u odnosu na stanje pre ove sednice, jer je, kako dodaje, već samim njenim dolaskom u parlament menja se odnos prema osobama sa invaliditetom u politici.

“Njenim stalnim prisustvom, i time što možemo iz prve ruke da vidimo koje su rekonstrukcije bile neophodne za njene osnovne potrebe svakoga dana. Njen predlog prosto nije prošao jer nismo dovoljno razmišljali o toj temi. Ljudi koji žele da se bave tom temom ne treba da odustaju i treba svakoga dana da budu što glasniji”, rekla je Obradović.

Obradović je rekla da društvo treba više da govori o ovoj temi, i dodala da forma koja će biti ostvarena zavisi od nas kao društva.

Ljupka Mihajlovska, rekla je da bi zahvaljujući toj ideji desetak, petnaestak ljudi sa različitim vrstama invaliditeta bilo uključeno u rad parlamenta, kao i da veruje da će se to jednog dana usvojiti.

“Pripadam stranci koja se trudi da bude korak ispred svog vremena, i na meni je možda odgovornost što nisam na vreme počela da lobiram i da da na vreme objašnjavam ljudima, kako ne bi činili stereotipe i predrasude iz neznanja”, rekla je Mihajlovska.

Mikica Budimirović, Direktor Doma za odrasla invalidna lica, rekao je da trebalo da bude veći broj osoba sa invaliditetom zastupljen u javnom životu, u svim sferama i na svim pozicijama.

“Mislim da je predlog preuranjen i ubrzan. Smatram da bi više osoba trebalo da bude u parlamentu, ali pre svega moraju to biti kvalifikacije i kompentencije. Mnogo je zloupotrebe u ovoj sferi. Sa druge strane imamo niz zakona koji nam omogućavaju razna prava i daju nam pravo da se uključimo u to”, rekao je Budimirović. 

Kako kaže, nije nužno da samim tim što je neko osoba sa invaliditetom bude u izvršnoj vlasti, već, dodaje, kompentencije treba da budu merilo.

Mihajlovski je rekla da se osobe ne uključuju jer se osećaju kao nepoželjne.

“Problem je što je oko 1 posto visoko obrazovanih osoba sa invaliditetom. Na tržištu rada prijavljenih osoba sa invaliditetom većina nema nikakvu kvalifikaciju. Zahvaljujući zakonu da poslodavci na 50 zaposlenih moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom, popravila se malo situacija”, rekla je Mihajlovski, i dodala da su se zahvaljujući toj kvoti mnogi sjajni ljudi zaposlili.

Kako kaže, ljudi se ne uključuju zbog barijera, kao i što društvo nije dovoljno senzibilisano za njih.