Izborna pravila nekada nisu bila kao ova danas, ali nekada oko istih nije bilo mnogo buke, ocenjuje analitičar Dejan Vuk Stanković. Ističe da je opozicija nekada prihvatala nužnost da se bori za sebe, svoj program, birače i da ponudi kvalitetne kandidate i konkretna rešenja. 

- Priča o izbornim uslovima otvorena je posle serije neuspeha opozicionih stranaka i njihovih kandidata na predsedničkim izborima. Napravljena je tenzija u društvu, otvoreni su različiti forumi za razgovore, od dijaloga na FPN do dijaloga u Skupštini Srbije, na kojima učestvuju i evropski parlamentarci. Vlast nije imala posebnog razloga da ispuni sve te političke zahteve, ali je ipak gotovo sve ispunila, sem zahteva koji je bio neosnovan i ne zakonit: zahteva o periodu od devet meseci od dogovora do izbora – kaže analitičar.

Dodaje da više ustupaka, sve i da hoće, sadašnja vlast ne može da im da. Pričao o bojkotu je, ocenjuje, vrsta "smokvinog lista" za očekivani poraz na izborima, odnosno bojkotom bi se pokrila politička nemoć, nedostatak ideja, kvalitetnih kandidata i političkog programa. 

- Izbori su procedura za distribuciju vlasti koja je u skladu sa stanovištem naroda i nema drugog načina da se dogodi demokratski proces, osim da se izađe na izbore i to svi znaju. To je pravilo u ovoj zemlji već tri decenije – kaže Stanković za "Novo jutro". 

Kada je reč o medijima i takozvanom medijskom mraku, politikolog dr Jelena Vukoičić kaže da ne razume to što se deo opozicije buni, budući da sebi imaju naklonjeno dosta medija, što štampanih, što elektronskih. Podseća i da deo lidera opozicije odbija gostovanje na medijima koje nazivaju "državnim".

- Ako mediji toliko mogu da utiču na rejting, onda bi N1 recimo mnogla da bude problem za vlast u Srbiji, jer ova televizija 24 sata dnevno kritikuje sve što se uradi. Ipak, ne vidim da partije iz vlasti optužuju televizije koje svoj program temelje isključivo na kritikama vlasti – kaže Vukoičić.