Vučić je u intervjuu istakao da, kao glasnik najmnogoljudnije države bivše Jugoslavije, vidi sebe kako igra ulogu davanja glasa Zapadnom Balkanu, što je EU zanemarila.

Intervju predsednika Srbije za nemački medij prenosimo u celosti.

Gospodine predsedniče, vaša sledeća poseta Vladimiru Putinu u Moskvi zakazana je za 4. decembar. Da li ćete otkazati sastanak nakon objave u četvrtak u kojoj su ruski obaveštajni agenti špijunirali srpsku vojsku?

- Ne, ne mislimo tako. Želimo da produbimo dobre i poverljive odnose. Ali, naravno, Srbija želi da pokaže da je nezavisna zemlja i da zna kako da zaštiti svoju vojnu neutralnost. Odgovorno i ozbiljno se odnosimo prema trenutnoj situaciji.

Kako želite da vratite poverenje u svog tradicionalnog saveznika?

- Oduvek smo bili prijateljske nacije. Srbija je spremna za dobre odnose, nadamo se da je i Rusija. Naravno, ono što se upravo dogodilo nam nije lako palo. Ali kakvu alternativu imamo? Moramo da zaštitimo našu zemlju.

Čini se da je poslednji potez Srbije u spoljnoj politici izgledao kao šetnja kroz vašu zemlju i prostirao se između zapada i istoka.

- Srbija je na putu ka EU, to je naš strateški cilj. Ali istovremeno imamo dobre odnose sa Kinom i Rusijom. Na kraju krajeva, moramo preživeti i paziti na interese Srbije.

Da li je bilo potrebno, uprkos masovnim upozorenjima Brisela, potpisati sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom - u kojoj su snage, pod vođstvom Rusije, kao što su Belorusija i Kazahstan, udružile snage?

- Nismo postali član ovog sindikata. Potpisali smo samo ekonomske i trgovinske sporazume. Tako da Rusiji možemo prodati sir, jogurt, cigarete i konjak. Čim uđemo u EU, ovi sporazumi će zastariti.

Ipak, Rusija može ovaj posao da proda kao stratešku etapnu pobedu. Šta vam je za uzvrat obećao predsednik Vladimir Putin?

- Zna da su to privremeni sporazumi. S druge strane, moram da razmišljam o Srbiji - nemamo pristup strukturnim fondovima EU. Za razliku od Rumunije, na primer, koja je od EU dobila 60 milijardi evra. Ipak, Srbija ima najveći privredni rast u Evropi i ima četvrti godinu zaredom budžetski suficit. Privlačimo više od polovine svih direktnih stranih investicija na Zapadnom Balkanu.

Vaše ekonomsko približavanje Rusiji propagandistički koristi Moskva kao uvredu za Srbiju iz Evrope. To vas ne brine?

- Imamo jasne i korektne odnose sa Rusijom. Oni znaju za šta se zalažem - kod mnogih EU političara, posebno populističkih, to je drugačije. Zaboravljaju kada stignu u Moskvu, odakle dolaze. U Moskvi jasno poručujem: prijatelji smo, ali Srbija i dalje želi da se pridruži EU.

Koji bi interes Moskve bio da ekonomski dovede Srbiju u svoju hemisferu? I isporučiti čak i najsavremenije oružje, zbog čega je američki izaslanik na zapadnom Balkanu, Metju Palmer, nedavno čak pretio da će sankcionisati vašu zemlju?

- Rusi imaju svoje interese, a mi naše. Rusi nam ne daju ništa, ali daju nam dobru cenu.

Veća pošiljka ruskog ratnog materijala Rumunija je u julu presrela i kasnije prevezla u Srbiju vazdušnim putem. Za šta se spremaš?

- Ni za šta. Ali Rusima smo duboko zahvalni. Ne zaboravite, mi smo bili jedina zemlja koja Rusiji nije uvela sankcije.

Kada je premijer Dmitrij Medvedev u oktobru stigao u Beograd, položio je venac pod motom „Smrt fašizmu - sloboda za nacije“, dok istovremeno ruski vojnici okupiraju delove Gruzije i Ukrajine. Nije li to blag antifašistički folklor?

- Ne može biti previše antifašizma. Srbi i Rusi su mnogo pretrpeli - pod nacistima u Drugom svetskom ratu, ili pod navodno nezavisnom državom Hrvatskom zahvaljujući nacistima, koji su ubili stotine hiljada Srba. Umesto toga, trebalo bi nam više sećanja na one koji su umrli samo zato što nisu pripadali onim narodima koji su voleli Hrvate ili druge nacističke satelite.

Ako sretnete Putina ili Medvedeva, hoćete li razgovarati o okupiranom Krimu ili istočnoj Ukrajini?

- Naravno da ne. Dolazim iz veoma male zemlje i brinem o našim sopstvenim interesima. Vi Nemci možete razgovarati s njim o tome. Kad sam s Angelom, radi se o kupovini naših jabuka i krušaka.

To je sve?

- Pa, mi govorimo o takozvanom autoputu mira. Ovo je projekat za koji su me optužili da sam pojedinačni sunarodnik najveći srpski izdajnik: deo autoputa 77 kilometara do Prištine na Kosovu. Za mene se radi o izgradnji mosta, a ne o izgradnji Velike Albanije, kao što delimično pretpostavljam. Merkel nas je podržala sa zajmom od 20 posto. Pitam je gde nam može pomoći. Nije me briga za svetsku scenu, zanimaju me Srbija i Balkan. Tačka.

Čini se da Kina igra sve važniju ulogu. Govore o "prijateljstvu tvrdom kao čeliku". Jer su Kinezi njihova čeličana

- Da, između ostalog. Ponosan samna stabilno prijateljstvo. Kada su Amerikanci izašli iz čeličane, kada je trebalo da se dogodi bankrot i 5.000 ljudi preti nezaposlenošću, molio sam Si Đipinga da 'dođe i spasi nas'. Došao je i pružio ono što je obećao. S druge strane, nismo dobili novu fabriku Volksvagen, iako smo puno uložili i u to imali sve nade. Sada se pojavljuje u Turskoj.

Da li vas EU zanemaruje?

- To je njihova odluka. Ali jedno je jasno - ne želim čuti više lekcija o našim kontaktima sa Kinom od političara iz EU koji su tri puta više bili u Kini kao i ja. Kinezi su u Nemačkoj kupili visokotehnološku kompaniju Kuka, koja vredi deset puta više od svega što su kupili u Srbiji.

Na čije licemerje se konkretno žalite?

- Mislim na gotovo svakog vodećeg političara u EU i na Zapadu. Nisam jedina koja je uključena u godišnje sastanke na vrhu Kina-Bliski Istok, jer su i zemlje EU poput Poljske i Grčke. Ali svi hakuju na Srbiju. To je tipično za dvostruke standarde sa kojima se susrećemo iznova i iznova.

Da li imate strpljenja prema svojoj komšijskoj državi, članici EU?

- Da li mislite da bi Srbija potrošila skoro 400 miliona evra iz EU fondova za izgradnju mosta uz pomoć kineskih radnika, kao što se događa na hrvatskom Jadranu? Da nam se to dogodilo, verovatno bih bio obešen u Briselu.

Prvobitno planirano pridruživanje Srbije 2025. godine više nije pitanje, ko je kriv - francuski predsednik Makron, koji sada takođe blokira početak pregovora sa Albanijom i severnom Makedonijom?

- Sad bi bilo žaliti se na Makrona previše lako. Pravo pitanje je: Kakva je budućnost za nas ovde na Balkanu? Da li računate na nas? Budite fer prema nama i prestanite da govorite o kriterijumima za priznanje zasnovanim na zaslugama - ako se na kraju, kako je rekao nemački filozof Leibniz, uvek nađu „dovoljni razlozi“ za odbacivanje neke zemlje. Ono što tražimo su jasnoća i vizija, ništa drugo.

Da li srpskom stanovništvu ponestaje strpljenja?

- Prema anketama, 42 odsto Srba je za, a 42 odsto protiv članstva u EU. Ostalo je neodlučno. Oni koji se ne žele rukovati Albanijom i severnom Makedonijom moraju očekivati sve veća odbacivanja i u Srbiji.

To bi bio fatalan signal - pogotovo jer se već neko vreme pojavljujete kao vrsta klasnog predstavnika Zapadnog Balkana.

- Bio sam na samitu u Ohridu sa premijerima Albanije i Severne Makedonije i dogovorili smo se o gotovo svim tačkama. Takođe, razgovaraću sa Makronom u ime svih, a to sam učinio prošle nedelje.

Očigledno bez uspeha. Planirate li svoj „mini-šengen“ na Balkanu?

- Mi na Balkanu više ne želimo da razgovaramo ili se igramo velikih zemalja EU. Moja ideja mini šengenske zone na Balkanu, odnosno: slobodno kretanje robe i ljudi, doprinosi tome. Jačamo našu ekonomsku saradnju. Završavamo uslov da su naši kamioni 90 sati na svakoj granici. Svetska banka procenjuje povezane uštede u regionu od 3,5 milijardi evra.

Može li ovaj korak pomoći da zacele rane u jugoslovenskom ratu?

- Mini-šengenski projekat je među najboljima koji se u ovoj oblasti dešavaju već 30 godina. Nema rata, nema više pokolja, umesto svojevrsne Skandinavije za siromašne. Možemo postati mašina za rast Evrope.

Da li bi Kosovo, koje je i dalje deo Srbije po međunarodnom pravu, trebalo da bude deo mini-šengenskog projekta?

- Kosovari ne znaju šta žele. Navodni novi šef vlade Albin Kurti zvuči kao da želi da postane vođa Velike Albanije. Kosovo sebe shvata kao državu, na to ne vidimo tako. Ali zajedno bismo mogli dobro poslovati.

Kurti je najavio da će pooštriti svoj put ka Srbiji. Da li ste ga upoznali?

- Jednom je uvredio moju maloletnu ćerku i savetovao je da traži Albanca kao budućeg muža. "Bolje manire, idiote", odgovorio sam. Šta pitam: Zašto je Zapad zapravo otvorio Pandorinu kutiju 2008. godine priznanjem Kosova?

Morali biste saznati u Vašingtonu i Berlinu. Nedavno su rekli da je „vrlo malo verovatno“ da će Srbija priznati Kosovo u postojećim granicama. Zvuči, kao i često, prilično sunđerasto.

- Moja pozicija je van fokusa, tačno je. Da je kristalno jasno, zalupili bismo vrata za sve dalje pregovore, kao što to rade i Kosovari. Želim da sačuvam mogućnost kompromisa. Ali mene zlostavljaju sunarodnici poput bivšeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića kao najvećeg izdajnika svih vremena.

Nekada ste stajali sa Peterom Handkeom na grobu ratnog zločinca Slobodana Miloševića, sada ste najavili da želite da proslavite Handkea čija je Nobelova nagrada u Beogradu. Šta ciljate?

- Handke je fantastičan momak, borio se sa nama u veoma teškoj fazi ove zemlje. Zahvalni smo mu iz sveg srca. Mnogo je toga uradio za Srbiju.