Ona je juče, kako se podseća,povodom postupka utvrđivanja originalnosti doktorske disertacije ministra Siniše Malog, iznela svoj stav da "prava Malog nisu povređena".

Punomoćnici Siniše Malog naglašavaju da tumačenje delova iz žalbe, ali i pravila postupka u kome prof. Rakić-Vodinelić nije učestvovala kao stranka, može dovesti do stvaranja pritiska javnosti na Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, koji tek treba da donese konačnu odluku o svim žalbama, pa i o žalbi Siniše Malog i njegovih punomoćnika u ovom postupku.

Dodatno, u svom tekstu, prof. Rakić-Vodinelić između ostalog navodi i da joj nije poznata sadržina dopisa Univerziteta u Beogradu na osnovu kojeg se zapravo vodi ovaj postupak.

Reč je o dopisu od 11. jula 2014. godine koji nema minimum propisanih elemenata da bi se smatrao urednim zahtevom za vođenje ovog postupka, a čiju sadržinu čine svega dve rečenice.

S obzirom na navedeno, Fakultet organizacionih nauka je bio dužan da takav dopis odbaci, odnosno da postupak protiv Siniše Malog obustavi, jer nije ni pokrenut u skladu sa zakonom.

Zakonska forma propisuje da zahtev sadrži sve razloge i dokaze na kojima se navodi iz njega zasnivaju - međutim, pomenuti dopis nema ovakvu sadržinu.

U istom tekstu se dalje navodi da je profesor Dušan Teodorović podneo zahtev 27. februara 2018. godine. Međutim, ni ovaj zahtev nema propisanu sadržinu da bi se smatrao urednim i sačinjenim u skladu sa zakonom. Pri tom ostaje nejasno zašto bi se novi zahtev uopšte podnosio, ako je već (navodno) nesporno da je postupak već iniciran.

Takođe, ne sme se zanemariti ni činjenica da navedeni zahtev nikada nije dostavljen Siniši Malom, koji u skladu sa zakonskim propisima - konkretno pravilikom koji uređuje ovaj postupak, ima pravo da se o njemu pismeno izjasni, piše list.

Neosnovane su tvrdnje iznete u predmetnom članku da se strankama u postupku navodno dostavljaju samo one odluke koje nisu u korist stranke.

Naime, u demokratskim državama utemeljenim na principu vladavine prava, sve odluke i isprave moraju se dostaviti strankama u postupku kako bi one imale pravo da se o ovim okolnostima izjasne na adekvatan način, naročito kada takve okolnosti utiču na njihova prava i obaveze, a što je propisano i Zakonom o opštem upravnom postupku Republike Srbije kao jedno od glavnih načela ovog postupka.

Pogrešan je i zaključak da poslednja odluka naučno-nastavnog veća FON-a sadrži meru javne osude, te da tek sada Siniša Mali ima pravo na žalbu. Naime, nastavno-naučno veće FON-a nije donelo nikakvu odluku o izricanju mere, jer za to nije ovlašćeno važećim pravilnikom, već je ovo veceh samo predložilo dekanu izricanje mere, koju dekan još uvek nije ni izrekao.

Punomoćnici Siniše Malog ističu da objavljivanjem predmetnog teksta (ne)posredno se stvara pritisak javnosti na Odbor za profesionalnu etiku, koji je, inače, još i pre nego što je Siniša Mali izjavio žalbe protiv odluke nastavno-naučnog veća FON-a, najavio da će u toku ove nedelje odlučivati o žalbama (ukupno 8 žalbi) od kojih neke sa prilozima imaju i preko hiljadu strana, što u značajnoj meri dovodi u pitanje donošenje zakonite i nepristrasne odluke u ovako osetljivom predmetu.

Donošenje takve odluke u ovako osetljivim predmetima može u visokoj meri diskreditovati Univerzitet u Beogradu i o ovoj činjenici bi najviše trebalo da vode računa svi akteri ovog postupka.