- Nakon NATO agresije (1999), vazduhoplovstvo i PVO su najviše oštećeni i zato je njihova obnova neophodna. Vazduhoplovstvo je donacijom 'migova' iz Rusija i Belorusije spaseno, neće ni PVO ostati bez obnove i pomoći. Država odlučuje šta će kupiti i kada. A šta i kada, to je ipak pitanje o kojem se ne raspravlja u medijima - rekao je Vulin.

On rekao i da ne vidi nikakvu pretnju u odluci NATO-a, posle vežbe "Slovenski štit 2019", da oformi poseban komandni centar za specijalne operacije u Hrvatskoj i Mađarskoj, baš kao što, ističe, vojno opremanje ili vežbe Srbije s brojnim partnerima nisu nikome pretnja.

Dodao je da sve zemlje, pa i one koje su u NATO-u, imaju pravo da samostalno odlučuju šta je najbolje za njihovu bezbednost.Vulin ponavlja da je politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića politka vojne neutralnosti i naglašava da je to najteži i najčasniji mogući put, "samo ako smo dovoljno snažni da se sačuvamo".

Prema njegovim rečima, dok je Vučić predsednik Srbije i dok je vrhovni komandant Vojske Srbije, Srbija neće biti deo NATO-a ili bilo kog drugog pakta i neće slušati ničija naređenja.

- Srbi su izabrali da nikada drugima ne čine ono što je činjeno njima i zato nećemo da budemo deo bilo kog pakta u kojem bi mogli da nam narede da bombardujemo neki slobodan narod - istakao je Vulin.

On navodi da je Srbija od svog nastanka pa sve do 2000. uvek bila vojna sila na Balkanu, ali da je od 2000. do 2012. godine slušala strance i učinila sve da se njena vojna moć umanji do uništenja.

Ističe da se od 2012. godina, kada je Aleksandar Vučić postao ministar odbrane, u Vojsku Srbije ubrzano i planski ulaže, što se vidi po opremi vojnika, novom naoružanju, obnovljenoj infrastrukturi, većim platama, mogućnosti kupovine jevtinih stanova, ali i vraćanju samopoštovanja vojsci i narodu.

"Pre Vučića smo dočekivali samo strance koji su došli da nam naređuju, a ispraćali smo generale i ratne komandante u Hag. Danas dočekujemo najnovije sisteme naoružanja, a ispraćamo vojsku koja ide u mirovne misije ili vežba s najznačajnijim armijama sveta", kaže Vulin.

Prema njegovoj oceni, najveća bezbednosna pretnja Srbiji, ali i celom Balkanu, jeste stvaranje "velike Albanije".

On smatra da su u sklopu tog plana i formiranje tzv. vojske Kosova i napadi na Srbiju i njenog predsednika koji dolaze iz Crne Gore i Severne Makedonije, a kojima "pokušavaju da se umire albanske partije od čije podrške zavisi vlast u tim bivšim jugoslovenskim republikama".

"Zato se o 'velikoj Albaniji' i ćuti u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji iako se njeno stvaranje upravo odovija baš na njihovoj teritoriji", ističe Vulin.

Prema njegovim rečima, vraćanje terorista sa ratišta u Siriji je takođe velika pretnja miru i bezbednosti.

"Posmatrano u procentima u odnosu na broj stanovnika s prostora sa kojeg dolaze, u redovima Islamske države borilo se više Šiptara nego Iračana ili Sirijaca. Kada se vrate na Kosovo, oni će nastaviti pripreme za teroristička dejstva, a Priština neće učiniti ništa da ih pohapsi i obuzda", naglašava Vulin.

Dodaje da migrantska kriza nije na vrhuncu, ali da nije prestala i da može da bude obnovljena za nekoliko dana ako Turska prestane da zadržava migrante na svojoj teritoriji.

"Nekontrolisano kretanje ljudi o čijim namerama ne znate ništa jeste velika pretnja. Dosad je Srbija bila daleko najuspešnija zemlja na migrantskoj ruti i uspela je da bude humana, bezbedna i da sačuva svoje građane i svoj način života", zaključuje Vulin.