- Marko Bastać i ja znamo se od 2006. godine. Upoznali smo se u Demokratskoj stranci, gde smo sarađivali, a potom smo postali venčani kumovi, to jest on je meni bio kum na venčanju. Kao čovek od poverenja, njegova desna ruka i njegov kum, pratio sam bespravnu gradnju, odnosno građevinsku inspekciju na Starom gradu i bespravni, graditelji su mogli da sagrade nešto u srcu Dorćola uz određenu finansijsku nadoknadu, koju sam ja bio dužan da preuzmem i odnesem Marku – izapočeo je Lešnjak svoju dramatičnu ispovest. Kada jednu kovertu sa novcem nije odneo Bastaću, kako kaže, počeo je njegov pakao.

Bilo je nekih desetak slučajevima tokom mog mandata, kada sam uzimao i odnosio koverte sa novcem, i mislim da se iznosi, sve ukupno mere u nekoliko desetina hiljada evra. Nažalost, moj pakao od života, kreće kada sam u rešio da jednu od tih koverti zadržim za sebe. Nekoliko meseci posle pozvan sam na sastanak od strane Marka Bastaća koji je zakazan za 9 uveče, a održavao se na ćošku Nušićeve i Čumićevog sokačeta. Tamo me je sačekalo nekoliko ljudi: Marko Bastać, Andrej Belingar, načelnik opštinske uprave koji je to i danas, i Dejan Stojanović, drugi Bastaćev kum, zaposlen u Opštini u Odeljenju za komunalnu inspekciju. Došao sam najnormalnije na sastanak, čiju temu nisam znao. Bastać je postavio 3 stolice nasred sobe i rekao nam da sednemo. Kada smo seli, vezao nas je plastičnim vezicama za ruke i noge. Potom je rekao „Sada ćemo da igramo jedan kviz, postavljaću vam pitanja“.

Kako kaže, svi na sastanku su prvo mislili da je reč o nekoj šali, ali su kasnije shvatili da to nije slučaj.

- Bili smo vezani. Počeo je da nas ispituje o tome znamo li određene osobe, uglavnom zaposlene u opštini, da li poznajemo neke od stranaka koje su imale probleme sa bespravnom gradnjom u našoj opštini i koje imaju te predmete. Dejan je odgovorio da ne zna, dok smo Andrej i ja znali za stranke. Dejana je oslobodio, ispao je iz njegove igre, a Andrej i ja ostali smo vezani - kaže Lešnjak.

Naredno pitanje, kako kaže, odnosilo se na to da li zanju koja stranka Bastaću nije odnela novac par meseci ranije.

- U tom trenutku klupo počinje da mi se odmotava i jasno mi je da sam ja žrtva tog sastanka - kaže Lešnjak i dodaje da su počela i šamaranja, odnosno dobijao je udarac u glavu posle svakog odgovora kojim Bastać nije bio zadovoljan.

Pitanja su se, kaže, odnosila na Lešnjakove sastanke sa učesnicima u predmetima, a neka od pitanja bila su: "šta ste tada pili", "gde ste sedeli", "u koliko sati ste se sastali". Nebitna pitanja, ocenjuje Lešnjak, trebalo je da ga umore.

- Bio sam udaran prvo vijačom, šiban po telu! U jednom trenutku sam pao sa stolicom dole i ležao na podu. Razmišljao sam da li ću se čitav vratiti kući, šta će biti sa mnom i mojom porodicom, ali prvo, kako će se završiti ta noć, da li ta noć ima kraj, šta oni žele... Nisam smeo ništa da kažem policiji da ne bih imao gadne problem, i ja i moja porodica – prisetio se Lešnjak.

Stavljana mu je, kaže, i kesa na glavu.

- Da se malo gušim valjda. Nisam hteo da pitam kada će kraj, valjda zbog mog ponosa i dostojanstva. Oko 5 sati ujutru sam odvezen, rečeno mi je da mirno odem svojoj kući, da nikome ne govorim o ovome, a do juče nikome ni nisam rekao – kaže Lešnjak. Dodaje da nije govorio, pre svega jer se brinuo za svoju bezbednost.

Bastać mu je, kaže, napomenuo da ne želi više da ga vidi, čuje i da se ne sme više baviti politikom. Kaže da se potom sklonio u Francusku i tamo je proveo nekoliko meseci. Za to vreme, razmišljao je o tome da se vrati u Srbiju i podnese prijavu protiv Bastaća zbog narušavanja ljudskih prava, zlostavljanje, mučenje i fizičko maltretiranje, kao i za mito i korupciju u Opštini Stari grad čega sam bio svedok – kaže Lešnjak, gostujući u emsiji "Crna hronika", dodajući da je shvatio da je došlo vreme da stavi tačku, skine breme sa svojih leđa i otpočne, na neki način, novi život.

Dodaje da nije mogao da očekuje da će se Bastać tako ponašati i pretpostavlja da je od njega to učinila moć.

- Navešću vam primer osionosti i bahatosti: opština je, u svojim prostorijama, organizovala besplatne predstave za decu, bio je to tzv. "Junior fest". Predstave je za između 50 i 100 dece održavala jedna devojka i imali smo dogovor da održi oko deset predstava, za šta joj opština daje novac, i to oko 300 ili 400.000 dinara, sada se ni ne sećam tačne cifre. Posle četiri ili pet predstava, valjda nezadovoljan projektom, Bastać me je pitao "da li si joj tražio da nam vrati neki novac". Ovo me je začudilo, jer je to manifestacija namenjena deci. Odgovorio sam mu da nisam tražio novac, a on je zatražio da ostale predstave otkažem. Na moje pitanje na osnovu čega da ih otkažem, odgovorio mi je "ne znam, snađi se". To sam i uradio - otkazao sam predstave. Očigledno je da postoji neki nivo u svesti kada se osećate previše moćnim - kaže Lešnjak.

Govoreći o vezi Bastaća i određenih crnogorskih kriminalnih klanova, Lešnjak kaže da možda njegovo ponašanje govori da on želi da bude član nekog od ovih klanova.

- Dobro je da sam ostao živ! - kaže Lešnjak.

Kaže da se tek sada oseća slobodnim.

- Od juče se osećam slobodnije, iako sam i dalje uplašen za bezbednost svoje porodice, mada su iza mene državni organi i celokupna javnost. Nadam se da nikada više nećemo dozvoliti da ovakvi ljudi budu na bilo kojoj odgovornoj funkciji u ovoj zemlji – zaključio je Lešnjak za Pink.