U toku su pregovori između DSK i Pokreta Samoopredeljenje, radne grupe vode te pregovore, dokle se stiglo i kada možemo da očekujemo konačni koalicioni sporazum?

Istina je, mi se preko radnih grupa sastajemo sa DSK, smatramo da će do početka sledećeg meseca biti postignut sporazum, čekamo sertifikaciju rezultata , a onda i još jedan sastanak lidera i da se objavi postizanje sporazuma.

Da li podržavate ideju Kurtija da u budućoj Vladi Kosova ne bude predstavnika iz Srpske liste, iako su oni prema rezultatima osvojili najveći broj glasova srpske zajednice?

U potpunosti to podržavam. Mi razdvajamo predstavnike srpskih gradjana na Kosovu i Srpsku listu pošto prema onome što oni sami kažu i prema prethodnom radu, koji mi vrlo dobro poznajemo, oni nisu poslanici srpskog stanovništva na Kosovu nego direktni predstavnici Beograda. Tokom ovih izbora, imamo puno informacija, manje više sve su u javnosti, u vezi pritisaka, svakakvih mahipulacija Srpske liste prema srpski glasačima, da budu jedini predstavnici srpskih stanovnika na Kosovu. Uzimajući sve to u obzir, mi ne mislimo da su oni legitimni  predstavnici srpskih stanovnika i istovremeno oni su se već izjasnili da su tu da se bore protiv  toga da Kosovo bude nezavisno priznata država. Mi ne mislimo da su oni pozitivni u smislu rada i predstavljanja u sledećoj vladi.

Bilo je puno polemika u javnosti u poslednje vreme da li se time krši Ustav ili ne. Ukoliko se za ministra imenuje neko drugi iz druge političke stranke, stručnjaci i poznavaoci Ustava kažu da to mora biti potvrdjeno u Skupštini?

Ima nekoliko mišljenja u vezi toga, mi svakako nećemo da kršimo Ustav ali smo u kontaktu sa ekspertima, da vidimo šta sve može da se uradi, normalno da Srbi treba da imaju ministra u Vladi, mi nismo protiv toga, nismo protiv prava Srba, ali jesmo protiv toga da u vladi bude ambasador Srbije, koji može u isto vreme da ucenjuje i blokira njen rad.

Bili ste prisutni na sastancima kada se lider Pokreta Samoopredeljenja sastao sa Srbima i drugim zajednicama. Da li je dogovoreno nešto konkretno?

Mi kao prioritet imamo razgovore sa Demokratskim savezom Kosova, ali u medjuvremenu se sastajemo sa predstavnicima svih zajednica i tokom naših razgovora slažemo se da zajedno radimo za bolje sutra za svakog gradjanina Kosova. Imali smo pozitivne razgovore, ali za nešto dublje treba da čekamo veriifikaciju rezultata.

Kakav je stav Samoopredeljenja kada su u pitanju takse na uvoz robe iz Srbije?

Imamo čvrst stav da bi trebalo da se donese odluka o reciprocitetima i ekonomskim i političkim, ali i o pravima zajednica, da bude potpuni reciprocitet između dve naše države. To je pravilno i fer, da bude jednak pristup dveju strana.

Rekli ste ekonomski i politički reciprocitet, da li će to naškoditi  srpskoj zajednici na Kosovu?

Čujte, srpska zajednica ili građani Kosova, a oni jesu građani Kosova - nemamo nameru da naškodimo našim građanima, ni Srbima ni drugim nacionalnostima . Hoćemo da se građani osećaju ravnopravno ali u Republici Kosovo. Da bi tako bilo moramo da imamo sve mehanizme koji to garantuju. Ja ne mislim da je Beograd garant takve ravnopravnosti, posebno kada se vidi pristup prema Kosovu. Dok tako nastupaju ne mogu se smatrati garantom srpskih prava ovde.  Garant srpskih prava treba da bude svaki građanin Kosova, svaka institucija Kosova, sve bi to moglo bi da se nadgleda od predstavnika Međunarodnih organizacija koje rade na Kosovu. Kada ima političke volje, kada se energija i finasije i ljudska volja ujedine, onda nema razloga da svaki građanin ne bude jednak, jer je Kosovo država svih građana.

Da se nadovežemo na stav Samoopredeljenja oko ujedinjenja sa Albanijom. Vi sada kažete da je Kosovo nezavisno i da Srbi treba da osećaju Kosovo kao svoju državu. Kako onda komentarišete stav Samoopredeljenja za ujedinjenje sa Albanijom i stalno se ističe albanska zastava, a ne kosovska?

Samoopredeljenje se zalaže za pravo na referendum, da se gradjani pitaju šta hoće u vezi njihove budućnosti. Ne mislimo da to ide mimo prava zajednica i gradjana Kosova. Mi treba da imamo to pravo. Kao što svaka suverena država ima to pravo, zemlje u okruženju ga imaju, zašto samo bi samo Kosovu to pravo bilo  uskraćeno… Kada bi se građani na referendumu izjasnili da su za ujedinjenje sa Albanijom, to bi trebalo da bude suvereno pravo neke države. Ako gradjani hoće da ostane Kosovo to ćemo poštovati. Da ponovim, Samoopredeljenje se zalaže da gradjani imaju pravo da kažu šta žele.

Kakav je vaš stav po pitanju dijaloga u Briselu, imamo dosta sprazuma koji su postignuti. Na primer, sporazum o slobodi kretanja i Zajednici srpskih opština, Beograd tvrdi da se sporazum o slobodi kretanja krši jer se zvaničnici Srbije često ne puštaju da uđu na Kosovo i sportski klubovi nisu pušteni da udju na Kosovo. Zajednica srpskih opština nije ni na pomolu, pokret Samoopredeljenje je bilo protiv formiranja ZSO.

Bili smo protiv fotmiranja Zajednice jer to je protivustavni sporazum. Sud je doneo takvu odluku, takva Zajednica je protiv ustavna i  normalno da smo protiv toga. Što se tiče slobodnog kretanja ljudi, manje više toga ima, samo što ima problema sa obe strane. Znamo da se poneki kosovski političari zaustavljaju i hapse, a neki sportski klubovi se ne puštaju na Kosovo jer  tvrde da su u ligi Srbije…Ne poštujemo volju koja je protivzakonita. Što se tiče zvaničnika, svaki put kada neko dođe da minira suverenitet Kosova moraće da se zaustavi, jer to nijedna suverena država ne bi dozvolila. Kada bi neko probao da ide u neku državu i priča o otcepljenju ili o protivljenju da ona bude suverena, onda normalno da institucije reaguju. To je pravo svake države.

Pokret Samoopredeljenje se zalaže i za dijalog sa kosovskim Srbima, šta to tačno znači i kako će se sada voditi dijalog u Briselu, ako premijer bude Aljbin Kurti?

Kao prvo  mi se zalažemo da ljudi i zvaničnici sednu zajedno i započnu dijalog u vezi normalnih problema i potrepština koje imaju ljudi i zajednice. Na primer, u opštini Štrpce se prave mini hdrocentrale. Od toga koristi imaju dva, tri zvaničnika, a gubi cele zajednice, bez obzira da li su Albanci ili Srbi. Oni zajedno protestuju. Kad policija interveniše zbog protivpravnih odluka  najviših zvaničnika Kosova, Srbija ne raguje, da kaže što bijete naše sunarodnike, jer su i oni uključeni u te kriminalne projekte. Ne mare oni, ni dosadašnja vlada za građane, već za projekte koji donose pare. Mi ćemo da vidimo ko tlači narod, naše građane. Umesto da razdvajamo ljude na Srbe, Turke, Gorance, moramo reći - ti si inženjer dodji da radiš ovde, ti si poljoprivrednik donesi proizvode, to će doneti ravnopravnost. Ko ima bolji paradajz imaće bolju cenu. Neće zavisti od toga da li je Albanac ili Srbin. To je dijalog, svakodnevni kontakt sa građanima. Tako ćemo preskočiti sve probleme.

A dijalog na političkom nivou?

Biće, analiziraćemo sve sporazume koji su do sada postignuti i da vidimo koji su pravedni sporazumi, koji ne, koji se sprovode, a koji nisu implementirani i zbog čega nisu. I kad dodjemo do odgovora na ta pitanja, videćemo koji je najbolji pristup da se počne dijalog i u kojim parametrima.

Pokret Samoopredeljenje se protivio formiranju Specijalnog suda za Kosovo, iako on funkcioniše po kosovskim zakonima. Da li će buduća vlada sarađivati sa tim sudom ako bude potrebno?

Mi smo i dalje protiv tog suda, to je monoetnički sud, sudi Albancima, a van je Kosova. Smatramo da je taj sud rezultat političkih dogovora, a ne rezultat potrebe za pravdom. Normalno da pravda mora da dođe, mi nećemo da budemo normalna država i društvo dok se svi zločini ne razjasne i svi zločinci odgovaraju za zločine, nemamo o tome nikakvih dilemma. Ali to je poltički sud, a ne sud koji će doneti rezultate.

Imali smo i haški sud, imali smo i Eulex ovde, ali kad preovlada paradigma stabilnosti to ide preko grbače pravde, mi nećemo da platimo tu cenu. Mi hoćemo pravdu, mislimo da imamo kapaciteta i imaćemo političku volju da se zločini razjasne. Što se tiče naše saradnje sa sudom, to je već u našem zakonu, ne znam jel postoji mogućnost da pravno to zaustavimo ali će naši eksperti to da razmotre.